Svetozar Stiv Pejović (1931-2021), profesor emeritus Texas A&M University je preminuo 12. februara 2021. godine u Dalasu, Teksas, SAD.
Univerzitet u Beogradu na kome je prof. Pejović stekao svoja prva znanja, mu je odao priznanje za naučne doprinose i za iskazano prijateljstvo prema našoj zemlji dodeljivanjem počasnog doktorata 21. marta 2005. godine. Takođe, Pravni fakultet je u čast prof. Pejovića organizovao 9 – 10. septembra 2012. godine međunarodnu konfernciju Law, Rules and Economic Performannce.
Profesor Pejović je tokom više od šezdeset godina naučnog i akademskog života, ostavio izuzetan doprinos u velikom broju oblasti, a pre svega ekonomskoj analizi svojine i novoj institucionalnoj ekonomiji. Deo obrazloženog predloga za dodeljivanje počasnog doktorata pokazuje veliku akademsku i naučnu karijeru prof. Pejovića:
„Prof. dr Svetozar Pejović je danas jedan od najznačajnijih predstavnika institucionalne ekonomije, posebne grane ekonomske teorije koja ima dugu tradiciju, ali koja je početkom sedamdesetih godina prošlog veka dobila poseban impuls, u velikoj meri i zahvaljujući radovima samog dr Pejovića. Rođen u Beogradu 1931. godine, Svetozar Pejović je studirao i diplomirao 1955. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Zemlju je napustio 1958. godine i karijeru nastavio u Sjedinjenim Američkim Državama. Doktorat ekonomskih nauka stekao je 1963. godine na Georgetown University i od tada je predavao na više američkih univerziteta.
Glavne oblasti Pejovićevog naučnog interesovanja su institucije i njihovi ekonomski efekti i u tom okviru ciljevi, organizacija i ponašanje preduzeća, sa posebnim osvrtom na institucionalne promene u tranziciji. Činjenice da je završio pravni fakultet, a doktorirao na ekonomskoj temi prirodno su predodredile njegov metodološki stav i interesovanje za institucionalnu ekonomiju i ekonomsku analizu prava. Naime, Svetozar Pejović posvećuje posebnu pažnju značaju prava, a pre svega prava svojine na ekonomsko ponašanje i daje analitički doprinos razvoju institucionalne ekonomije i ekonomske analize prava kao discipline koja je danas sastavni deo nastavnih planova, kako pravnih, tako i ekonomskih fakulteta. Ozbiljne analize u oblasti komparativnih ekonomskih sistema, kao i teorije preduzeća, organizacije i ponašanja preduzeća, kao i tržišta institucija, neizostavno se moraju pozivati na brojne knjige i članke koji su opravdali uključivanje Svetozara Pejovića u plejadu najpoznatijih svetskih ekonomista. Svakako najpoznatiji rezultat koji je proizašao iz Pejovićeve analize i primene metode škole svojinskih prava jeste tzv. Furubotn-Pejovich efekat. Taj efekat je posledica svojinske strukture samoupravnog preduzeća, ali se ovaj efekat može generalizovati na sve slučajeve industrijske demokratije koja je nametnuta zakonom, a ne voljom vlasnika preduzeća. Ovim efektom se demonstrira da kolektivna svojina menja podsticaje za investiranje i alokativnu efikasnost preduzeća. Svetska ekonomska struka je odala priznanje dr Pejoviću uključivanjem njegovog imena u listu od hiljadu najvažnijih svetskih ekonomista, od nastanka ekonomije kao samostalne nauke, pa do današnjih dana. Spisak je objavljen u knjizi “Who is Who in Economics“, urednik M. Blaug (M. Blaug), izdavač Edward Elgar, Velika Britanija i SAD, 1998. Ta knjiga je biografski rečnik najvažnijih ekonomista u periodu od 1700. do 1996. godine. Imena naučnika koji se pojavljuju u ovoj knjizi izabrana su na osnovu kriterijuma citiranosti u dve stotine vodećih ekonomskih naučnih časopisa. Pored ove studije, ime Svetozara Pejovich-a se vrlo često nalazi i u ekonomskim enciklopedijama i leksikonima. To je ime koje se neizostavno citira u knjigama i člancima koji koriste metod škole svojinskih prava, odnosno nove institucionalne ekonomije.“
O divnim ljudskim osobinama profesora Svetozara Pejovića govori deo obrazloženja za dodeljivanje počasnog doktorata koji je prof. dr Aleksandra Jovanović naglasila na promociji: „Priložena biografija i bibliografija dosta govore o Svetozaru Pejoviću kao naučniku i stručnjaku. One, međutim, ne govore dovoljno o Pejoviću kao profesoru i pedagogu, niti o njemu kao prijatelju ove zemlje i prijatelju mnogih od nas. Reč je tolerantnom čoveku koji uprkos beskompromisnom zastupanju individualističkih vrednosti i načela, kao i britkom jeziku kojim ih saopštava, ume da stvara i neguje prijateljstva, pa i onda kada ne stoji na istim naučnim i stručnim pozicijama sa drugima.
Kao veliki prijatelj naše zemlje, profesor Pejović neprekidno i strasno prati sve što se događa kod nas – literaturu, ekonomiju, politiku, nauku.
Svetozar Pejović je jedan od ljudi zahvaljujući kojima, ni u periodu desetogodišnje odsečenosti naše zemlje od sveta, nismo u naučnom smislu bili potpuno izolovani od tog istog sveta. On se postarao da za vreme embarga Ujedinjenih nacija dobijamo relevantne časopise u oblasti ekonomije i prava. Takođe, njegova zasluga je što su u istom periodu mnogi stručnjaci sa ovog prostora dobijali pozive za međunarodne konferencije, kao i što su našim studentima bila otvorena vrata za studiranje, a nastavnicima za istraživačke stipendije u inostranstvu. Kao najveći doprinos profesora Pejovića u pogledu delovanja na našim prostorima, ističemo njegov uticaj na nastavnike u Beogradu i Podgorici da proučavaju i predaju neoinstitucionalnu ekonomiju i da u njenom okviru razvijaju novu, multidisciplinarnu nastavnu disciplinu koju možemo, doduše neprecizno, prevesti kao Ekonomska analiza institucija ili uže shvaćeno kao Ekonomska analiza prava (Law and Economics). Svetozar Pejović je u više navrata predavao na Pravnom fakultetu u Beogradu, Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Fakultetu političkih nauka.“
Dragi Stiv, nedostajaćeš nam. Nedostajaće nam tvoja kolegijalnost i spremnost da pomogneš, tvoja druželjubivost i otvorenost, razgovori sa tobom, tvoje šale i veselost i tvoji mejlovi sa britkim libertarijanskim analizama koje smo samo do pre nekoliko dana primali. Ponosna sam što sam te poznavala i zahvalna što si bio pravi prijatelj.
Počivaj u miru, dragi prijatelju. Slava Ti!
Aleksandra Jovanović
