Dr Miroslav Đorđević, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu u penziji, rođen je 1926. u Beogradu, od oca Đorđa i majke Mileve, rođene Sekulić. U Beogradu je završio osnovnu školu i gimnaziju, a na Pravnom fakultetu u Beogradu diplomirao 1950, a doktorirao je 4. januara 1963. godine, odbranivši doktorsku disertaciju pod naslovom “Krivična odgovornost pravnih lica za privredne prestupe“. Na Međunarodnom fakultetu za uporedno pravo u Luksemburgu završio je tokom 1959. i 1960. tri ciklusa studija uporednog prava.
Od 1946. bio je službenik na administrativnim i pravnim poslovima u Advokatskoj komori u Beogradu. Na Pravni fakultet u Beogradu prešao je 1952, kao poslediplomski stipendista u zvanju mlađeg pravnog referenta, a zatim je 1955. izabran za asistenta za predmet krivično pravo, za docenta 1964, za vanrednog profesora 1969, a za redovnog profesora 1978. godine. Posle penzionisanja 1992. nastavio je rad na fakultetu u nastavi na poslediplomskim studijama. Bio je mentor za izradu većeg broja doktorskih i magistarskih disertacija.
Držao je predavanja na univerzitetima u Parizu (Panthèon-Sorbonne), Moskvi, Varšavi, Pragu, Budimpešti, Krakovu, Poznanju i Pečuju, i na pravnim fakultetima u Zagrebu, Sarajevu, Skoplju, Banjaluci, Mostaru, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Prištini, kao i na Privrednoj akademiji u Novom Sadu, na međunarodnom kursu iz kriminologije Jugoslovenskog udruženja za krivično pravo i kriminologiju i Instituta za kriminološka i kriminalistička istraživanja u Beogradu, kao i na kursevima Centra za unapređenje pravnih studija u Beogradu, Centra za stručno usavršavanje sudija u Beogradu i Multidisciplinarnog centra za podsticanje integracionih procesa i harmonizaciju prava i Organizacije za pravnu edukaciju i kulturu prava “Pro iuris“ u Beogradu.
Bio je dekan Pravnog fakulteta u Beograd, prodekan Fakulteta, predsednik Nastavno-naučnog veća, šef Katedre za krivične nauke, upravnik Odeljenja Pravnog fakulteta u Beogradu u Užicu, predsednik ili član većeg broja komisija i drugih tela na Fakultetu i Univerzitetu, kao i predsednik Sekcije udruženja univerzitetskih nastavnika na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Van Fakulteta bio je predsednik Saveznog stručnog saveta za pravosuđe, član Republičkog komiteta za zakonodavstvo SR Srbije, predsednik komisija i radnih grupa za izradu Krivičnog zakona SR Srbije, Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona SFRJ, novog Krivičnog zakona SR Srbije, Krivičnog zakonika SRJ, Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona SRJ, Zakona o privrednim prestupima i Zakona o prekršajima kojima se povređuju savezni propisi. Takođe je kao član komisija i radnih grupa učestvovao i u izradi Krivičnog zakona SFRJ, Zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, Zakona o presađivanju delova čovečjeg tela, Zakona o zaštiti životne sredine i većeg broja drugih zakona. Bio je član radne grupe Ustavne komisije za izradu amandmana na Ustav SR Srbije za pitanja pravosuđa, ustavnog sudstva, ustavnosti i zakonitosti, član Komisije Saveznog saveta za pravosuđe za krivičnopravna pitanja, član Komisije SIV-a za reformu kaznenog zakonodavstva i član Komisije Savezne vlade za usklađivanje saveznog kaznenog zakonodavstva sa Ustavom SRJ.
Bio je član uprave Jugoslovenskog udruženja za krivično pravo i kriminologiju, predsednik Udruženja za krivično pravo i kriminologiju SR Srbije, član predsedništva Jugoslovenskog udruženja za medicinsko pravo, član redakcije časopisa “Anali Pravnog fakulteta“, “Jugoslovenska revija za kriminologiju i krivično pravo“, “Zbornik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja“ i član uređivačkog odbora biblioteke “Klasici jugoslovenskog prava“, urednik prve sekcije “Pravo na život“ Kopaoničke škole prirodnog prava i član redakcija “Arhiva za pravne i društvene nauke“, “Biltena Jugoslovenskog udruženja za medicinsko pravo“ i “Opšte enciklopedije prava“.
Objavio je preko 170 naučnih radova među kojima su: Krivično pravo-opšti deo (koautor, četiri izdanja), Krivično pravo-posebni deo (koautor, sedam izdanja), Krivično pravo sa osnovama privrednoprestupnog i prekršajnog prava (koautor, deset izdanja), Praktikum za krivično pravo-opšti deo (četiri izdanja), Praktikum za krivično pravo-posebni deo (dva izdanja), Komentar krivičnog zakona SRJ (koautor, pet izdanja), Komentar Krivičnog zakona Republike Srbije (koautor, pet izdanja), monografije Delikti kaznenog prava (koautor), Privredni prestupi, Krivična odgovornost pravnih lica i izradio studije Novčani iznosi u krivičnom zakonodavstvu u uslovima visoke inflacije i Krivična dela i privredni prestupi u udruženom radu. Saradnik je Pravne enciklopedije (tri izdanja), Enciklopedije samoupravljanja, Enciklopedije građanskog prava i Opšte enciklopedije prava. Učestvovao je sa generalnim ili nacionalnim referatima na međunarodnim kongresima Međunarodnog udruženja za krivično pravo, Međunarodnog udruženja za uporedno pravo i Međunarodnog udruženja bivših studenata uporednog prava u Strazburu, Upsali, Ekseteru, Peskari, Amsterdamu, Teheranu, Budimpešti, Karakasu i Beču, na Nemačko-jugoslovenskim pravničkim danima u Kelnu, Francusko-jugoslovenskim pravničkim danima u Parizu i Strazburu, a učestvovao je i na drugim međunarodnim kongresima Međunarodnog udruženja za kriminologiju, Međunarodnog udruženja za društvenu odbranu, Međunarodnog udruženja za krivično pravo i Međunarodnog udruženja za uporedno pravo u Lisabonu, Beogradu, Leću, Budimpešti i Upsali, kao i na preko stotinu savetovanja, simpozijuma i drugih naučnih skupova u zemlji sa referatima i prilozima u diskusiji.
Član Naučnog društva Srbije od 2002. Godine.
Preminuo je u Beogradu, 2021. godine.
Brojne generacije studenata i kolega sa našeg Fakulteta i svi sa kojima je profesionalno sarađivao pamtiće profesora Đorđevića kao izvanrednog stručnjaka, odličnog profesora, blagog i dobronamernog čoveka.
U Beogradu, novembra 2021.
Đorđe Ignjatović, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i šef Katedre za krivično pravo
