U petak, 3. decembra 2021. godine Forum se ponovo sastao u onlajn formi da čuje predavanje dr Ivana Biljarskog (Ivan Bilяrski) iz Instituta za istorijska istraživanja Bugarske akademije nauka „The Succession and Legitimisation of Power in Bulgaria among the Assenids of the 14th Century“. Govorio je o ideologiji vlasti u srednjem veku – kombinaciji ideja o naslednosti prestola i Božije volje koja ne zavisi od nečijeg porekla. Istakao je značaj braće pri nasleđivanju u Bugarskoj i govorio o haotičnom poretku nasleđivanja svakako od cara Kalojana nadalje, te o načinima rešavanja slučajeva kada je presto bio upražnjen i državnim udarima. Fokusirao se na legitimaciju vlasti cara Jovana Aleksandra (koji je na vlast došao posle zbacivanja i proterivanja Jovana Šišmana) kroz svojevrstan izbor, to jest odobravanje vlasti od strane plemstva. Uprkos komplikovanoj porodičnoj situaciji (svi njegovi sinovi su nosili titulu cara), od njega do pada Bugarske pod Osmansku vlast presto se nasleđivao sa oca na sina. Rađanje u carskoj porodici bilo je značajno za harizmu dinastije, ali u Bugarskoj, za razliku od nekih susednih zemalja (uključujući i Srbiju), nije bilo proglašavanja dinastije za svetu. Verovatno zbog jačeg romejskog uticaja, smatralo se da kruna može da potiče samo od Boga, gde ideološki biološko poreklo nije igralo presudnu ulogu (koliko god da je, naravno, bilo važno u praksi). Kao osnovne osobine harizme carske porodice u Bugarskoj istakao je corpus fratrum (kolektivno delanje braće), primogenituru (zasnovanu još na starozavetnom primeru Isava i Jakova), porfirogenituru (prevođenu kao bagrjanorodnost), tj. rođenje sina po stupanju oca na presto i očev izbor (manifestovan u tituli mladog cara, kao i u Srbiji). U situacijama kad nije bilo naslednika, pak, pristupalo se izboru, ali to je bilo izuzetno i Bugarska se ne može smatrati izbornom monarhijom. Na kraju, istakao je da su XIV i XV vek za romejsko-balkanski svet bili vreme agonije u izvornom smislu reči – vreme borbe za opstanak, koja je uticala i na prakse nasleđivanja i legitimacije vlasti. Posle predavanja razvila se i zanimljiva diskusija o biblijskim primerima koje su koristili vladari, razlozima za zbacivanje Jovana Šišmana i uticaju ideologije srednjovekovnog Bugarskog carstva na modernu bugarsku državu posle zbacivanja osmanske vlasti.
