У петак, 3. децембра 2021. године Форум се поново састао у онлајн форми да чује предавање др Ивана Биљарског (Иван Билярски) из Института за историјска истраживања Бугарске академије наука „The Succession and Legitimisation of Power in Bulgaria among the Assenids of the 14th Century“. Говорио је о идеологији власти у средњем веку – комбинацији идеја о наследности престола и Божије воље која не зависи од нечијег порекла. Истакао је значај браће при наслеђивању у Бугарској и говорио о хаотичном поретку наслеђивања свакако од цара Калојана надаље, те о начинима решавања случајева када је престо био упражњен и државним ударима. Фокусирао се на легитимацију власти цара Јована Александра (који је на власт дошао после збацивања и протеривања Јована Шишмана) кроз својеврстан избор, то јест одобравање власти од стране племства. Упркос компликованој породичној ситуацији (сви његови синови су носили титулу цара), од њега до пада Бугарске под Османску власт престо се наслеђивао са оца на сина. Рађање у царској породици било је значајно за харизму династије, али у Бугарској, за разлику од неких суседних земаља (укључујући и Србију), није било проглашавања династије за свету. Вероватно због јачег ромејског утицаја, сматрало се да круна може да потиче само од Бога, где идеолошки биолошко порекло није играло пресудну улогу (колико год да је, наравно, било важно у пракси). Као основне особине харизме царске породице у Бугарској истакао је corpus fratrum (колективно делање браће), примогенитуру (засновану још на старозаветном примеру Исава и Јакова), порфирогенитуру (превођену као багрјанородност), тј. рођење сина по ступању оца на престо и очев избор (манифестован у титули младог цара, као и у Србији). У ситуацијама кад није било наследника, пак, приступало се избору, али то је било изузетно и Бугарска се не може сматрати изборном монархијом. На крају, истакао је да су XIV и XV век за ромејско-балкански свет били време агоније у изворном смислу речи – време борбе за опстанак, која је утицала и на праксе наслеђивања и легитимације власти. После предавања развила се и занимљива дискусија о библијским примерима које су користили владари, разлозима за збацивање Јована Шишмана и утицају идеологије средњовековног Бугарског царства на модерну бугарску државу после збацивања османске власти.
