Београдска група за правну теорију је организовала свој први онлине панел у 2022. години, са гостујућим предавачем из социјалне, правне и политичке теорије. Овог пута, проф. Паоло Сандро (Универзитет у Лидсу) је представио делове своје скоро објављене књиге Стварање конституционалне демократије: од стварања до примене права.
Модератор проф. Бојан Спаић (Универзитет у Београду) је дао уводни говор. Он је представио књигу као теоријску одбрану разлике између стварања и примене права унутар оквира конституционалне демократије. Након тога је проф. Сандро изложио садржај књиге и укратко објаснио о чему су поглавља. Потом је прешао на аргументе из другог поглавља, на које је примарно и фокусирао своје излагање, илуструјући две главне теме: конституционализам као „правна другост“ и проблеми политичког конституционализма.
Главни фокус проф. Сандра се тицао односа између демократије и конституционализма. Он је истакао да инхерентне контрадикције карактеришу појам конституционалне демократије јер демократија захтева неограничену вољу народа, док конституционализам жели да заштити људска права сасвим независно од било какве власти. Као што је већ добро познато, конституционализам се не може изједначити са самом чињеницом постојања устава као таквог и проф. Сандро тврди да он изискује ограничавање права неким другим правом. То га води до потребе за разликовањем између права као леx и права као иус. У англо-саксонској правној традицији ius се може пронаћи у обичајном праву, примењиваном од стране судова, пошто је оно скуп норми које потичу из другачијег извора него lex (норме које доноси власт). Велика Британија нема кодификован устав, већ функционише на основу поверења које постоји међу правним и политичким актерима, који се придржавају конвенција. Идеја ius-а је да увек постоји моралан (праведан) правни извор на који суверен не може да утиче. Из перспективе проф. Сандра, то се такође може постићи кроз кодификовани устав који је правно изнад обичног законодавства, уколико има исправну садржину.
Затим се осврнуо на британски конституционализам, рекавши да такву појаву не треба посматрати као резултат некакве невидљиве руке и да би неформалне конвенције требало користити управо у вези са конституционализмом. Проф. Сандро је наставио критикујући Волдронов став у погледу дистинкције између уставних и обичних норми, сматрајујћи да нема довољно аргумената у прилог томе да уставне норме заиста добијају сопствени живот кроз судско тумачење и да је такав закључак изводљив само унутар америчког система. У осталим случајевима су уставне одредбе довољно одређене и сличне другим нормама, што значи и да је уставна контрола оправдана.
Уследило је време за дискусију, где се показала велика заинтересованост публике.
Учесници су били усмерени на разноврсне аспекте: од проблематичних претпоставки да је у континенталној правној традицији довољно ослонити се на вољу народа да, уз скупштину, издејствује праведан устав, до односа према Келзеновој тези да судије стварају право и проф. Сандрово разумевање уставних амандмана које усвајају судови. Учесници су такође хтели да чују о потенцијалној неодређености уставних норми и Паоловом ставу према тврдњи да језичке неодређености не могу да се поистовете са правним, што би значило да право није језички ограничено.
Проф. Сандро је одговарао на питања по датом редоследу. Прво је рекао да дефинитивно постоји разлика између две велике правне традиције, али да се у суштини ослања на веру у народну вољу као потецијални извор моралности и контроле. Потом је скицирао проблеме Келзенове теорије, тврдећи да са такве тачке гледишта није могуће разликовање стварне примене усвојене норме од истинског стварања норме, као и да је за Келзена, као реалисту, судија свемогућ. Такође, укратко је нагласио значај контекста у вези са потенцијалним прихватањем судских амандмана, чиме је прихватио оба могућа приступа. На крају се сложио да су уставне одредбе донекле другачије и завршио са тиме да судије не могу да се виде као суверен само због тога што тумаче право.
Завршавајући састанак, проф. Спаић се захвалио свима на сјајној дискусији, као и проф. Паолу Сандру за интересантно предавање.
