У петак, 29. априла, предавање „Law, Crime and Punishment in Ancient Egypt” одржала је проф. др Лиза Сабахи (Lisa Sabbahy) са Америчког универзитета у Каиру. Отворила је предавање причом о староегипатским митовима о стварању света и постанку живота, и концепту (богиње) Маат – реда, поретка, равнотеже, правде. Објаснила је и појам ‘хеп’, најсличнији термину закон, правило, обичај, те улогу фараона у заштити поретка, укључујући и то да није могло бити осуде на смртну казну без краљеве дозволе – мада је у пракси највише посла обављао џати („везир“), који је имао и титулу првосвештеника Маат. Чули смо и говор Тутмоса III џатију Рехмиреу око 1450. п.н.е. приликом постављења на функцију, сачуван у Рехмиреовој гробници, који велики акценат баца на праведно суђење. Говорила је још и о устројству правосуђа и току судског поступка, укључујући темељно вођење записника и употребу заклетве и божјих судова уз помоћ кретања статуа богова. Срж предавања чиниле су анализе неких маркантних сачуваних случајева – од крађе из храма до атентата на Рамзеса III, који је био резултат велике завере у харему ради наслеђивања престола. Документација о саслушањима садржи и помен мучења („саслушани су са штапом“). Занимљиво је да се за главне кривце казна не спомиње изричито, али скоро извесно је била смртна казна набијањем на колац, док је некима било дозвољено да сами изврше самоубиство. Свеукупно, подвукла је да је египатско право изрицало смртну казну за преступе против државе и против богова. Дискусија се тицала опште суровости казни у староегипатском праву, употребе заклетве у кривичном поступку и правних последица прељубе.
