Na svečanoj akademiji održanoj u sredu, 18. maja 2022. godine, na sceni „Raša Plaović“ Narodnog Pozorišta u Beogradu, akademiku Danilu Basti, profesoru Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu u penziji, uručena je nagrada „Dositej Obradović“ za životno delo, koju dodeljuje zadužbina „Dositej Obradović“ u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja Republike Srbije.
Nagrada se dodeljuje jednom godišnje počev od 2013. godine, i akademiku Basti je dodeljena za 2021. godinu, odlukom stručnog žirija koji su činili Mirko Vasiljević, Slavko Gordić, Vojislav Jelić (predsednik), Marko Nedić i Dragan Simeunović.
Izbor žirija publici su obrazložili predsednik žirija, prof. dr Vojislav Jelić sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, i prof. dr Jovica Trkulja, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu u penziji.
Sam dobitnik nagrade obratio se prisutnima besedom o Dositeju Obradoviću, naglašavajući značaj njegovog rada i prosvetiteljstva – formiranog po nemačkom modelu, te stoga tesno povezanog s religijom i inspirisanog božanskim, za razliku od sekularne misli francuskih prosvetitelja. Akademik Basta izrazio je nadu da će pojam prosvetiteljstva uskoro ponovo dobiti na značaju u savremenoj filozofiji, gde je, po njegovom mišljenju, nezasluženo marginalizovan i čak ismevan. Besedu je završio Dositejevim rečima – „vostani, Serbije, vostani, carice“.
U sklopu svečane akademije održan je i prigodan umetnički program, a događaj je pratila brojna publika, među kojom je bilo i više nastavnika i studenata Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Iz obrazloženja žirija:
Kritički pogled na delo i delatnost Danila N. Baste ukazuje na čoveka širokog raspona interesovanja i angažovanja. Središnje područje njegovog rada, u prvom redu, čine politička i pravna filozofija klasičnog nemačkog idealizma. Naročitu pažnju poklanja srpskoj filozofskopravnoj tradiciji i bogatoj duhovno-naučnoj baštini Pravnog fakulteta u Beogradu. Preveo je sa nemačkog jezika čitavu biblioteku filozofskih i naučnih dela: Kanta, Fihtea, Šelinga, Ničea, Kaufmana, Šmita, Jaspersa, Markuzea, Kasirera, i mnoge druge.
Pored naučno-filozofske i prevodilačke delatnosti, profesor Basta ostvaruje svojevrsnu prosvetiteljsku misiju u Srbiji: upoznavanje s najvažnijim dostignućima savremene filozofskopravne misli, osnivanje i uređivanje biblioteka i časopisa, organizovanje naučnih simpozijuma, izvlačenje iz zaborava naših znamenitih pravno-političkih i filozofskih pisaca i njihovih dela. Nadahnut slobodarskim i humanističkim idejama, Basta je pošteno i rodoljubivo nastojao da u Srbiji afirmiše pravo kao kulturnu tvorevinu čija je svrha pravda, a dostojanstvo i slobodu čoveka kao vrhovne vrednosti i najvišu meru pravnog poretka.
Na taj način, Basta se pokazuje kao dostojan sledbenik svojih velikih uzora Dositeja Obradovića, Vuka Karadžića, Jovana Sterije Popovića, Slobodana Jovanovića, Đorđa Tasića, Božidara S. Markovića, Radomira Lukića i Mihaila Đurića i njihovog etosa intelektualnog angažovanja.
Uz potpuno uvažavanje svojih velikih učitelja i uz snažno oslanjanje na njihove ideje, Basta je nastojao da ostane svoj.
Jezik je posebna vrlina Bastinih knjiga, koje, po svojoj stilsko-jezičkoj perfekciji, predstavljaju sjajne bisere u niski beogradskog stila.
Ukoliko je Basta u svojim filozofskopravnim studijama uspeo da grčki logos i rimski ius budu u bliskoj zajednici, onda bi se moglo reći da su u njegovoj publicističkoj i javnoj delatnosti u bliskoj zajednici Kantov etos kategoričkog imperativa i Blohov patos prirodnog prava čije je središte ljudsko dostojanstvo čoveka s uspravnim hodom.
Uvereni smo da je akademik Danilo Basta, neumorni pregalac i poštovalac Dositejevog prosvetiteljskog dela, po svemu zaslužan i dostojan da primi nagradu s Dositejevim imenom i znakom.
