Održana na Univerzitetu u Beogradu – Pravnom fakultetu 3. juna 2022. godine
Na Univerzitetu u Beogradu – Pravnom fakultetu, 3. juna 2022. godine, održana je „Konferencija o ulozi istaknutih pravnika u pravosudnim savetima“, u organizaciji Saveta Evrope i Evropske unije, uz podršku Društva sudija Srbije, a u okviru projekta „Podrška reformi pravosuđa u Srbiji“. Neposredan povod za organizovanje Konferencije je usvajanje dvadeset devet amandmana na Ustav Srbije i izvršene izmene u delu o pravosuđu.
U uvodnom delu Konferencije, prisutnima su se obratili Nadia Ćuk, zamenica šefa misije Saveta Evrope u Beogradu, Dirk Lorenc, šef političke sekcije delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, Snežana Bjelogrlić, predsednica Društva sudija Srbije i prof. dr Zoran Mirković, dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Istaknuto je da je sledeći najbitniji zadatak u procesu jačanja nezavisnosti sudstva i unapređenja položaja tužilaštava u Srbiji, a nakon donošenja ustavnih amandmana, stvaranje zakonskih rešenja na osnovu ustavnog okvira, te da je u okviru toga „najosetljivije“ pitanje ono koje se tiče sastava pravosudnih saveta, odnosno Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva.
Glavna govornica na Konferenciji bila je predsednica Vrhovnog kasacionog suda i predsednica Visokog saveta sudstva Jasmina Vasović. Centralna tačka njenog izlaganja bila je teza o relativnosti kategorije istaknutog pravnika u pogledu kriterijuma za izbor.
U okviru panel diskusije prvi govornik bio je prof. dr Vladan Petrov, profesor na Univerzitetu u Beogradu – Pravnom fakultetu, sudija Ustavnog suda Republike Srbije i član Venecijanske komisije. On je naglasio da je istaknuti pravnik višedimenzionalna kategorija koja ima svoju kulturološku, pravnu, sociološku, pa i pravno-filozofsku dimenziju. U pogledu zakonske razrade ustavnih rešenja, prof. Petrov je naročito podvukao značaj pravne kulture.
Drugi govornik bio je prof. dr Mladen Vukčević, profesor Ustavnog prava na Univerzitetu Donja Gorica. U svom izlaganju, prof. Vukčević se osvrnuo na nova ustavna rešenja i to naročito u delu koji se tiče izbora članova pravosudnih saveta, kako iz redova sudija, tako i iz redova istaknutih pravnika. Pored toga, izneo je predloge za zakonska rešenja koja se tiču kriterijuma za izbor istaknutih pravnika.
U okviru panel diskusije, govorio je i prof. dr Tanasije Marinković, profesor Ustavnog prava na Univerzitetu u Beogradu – Pravnom fakultetu. On je govorio o prirodi i evoluciji pravosudnih saveta. Analizirao je postupak izbora istaknutih pravnika ukazavši na dva dela tog postupka: primarni i supsidijarni. U drugom delu izlaganja ponudio je moguća zakonska rešenja koja se tiču proceduralnih pitanja izbora istaknutih pravnika za članove pravosudnih saveta.
Četvrti govornik bio je Đuro Sesa predsednik Evropskog udruženja sudija i ekspert Saveta Evrope koji je govorio o standardima za izbor članova pravosudnih saveta koje je u svojim mišljenjima iznelo Konsultativno veće evropskih sudija, a osvrnuo se i na rešenja hrvatskog ustava koja se tiču sastava šravosudnih saveta.
Poslednji govornik u okviru panel diskusije bio je Gerhard Rajsner, bivši predsednik Svetskog udruženja sudija i ekspert Saveta Evrope. Rajsner je naveo da kriterijumi za izbor treba da budu postavljeni tako da se pod istaknutim pravnikom podrazumeva ono lice koje može najbolje da ispuni poverene zadatke, pri čemu je osnovni zadatak zaštita nezavisnosti sudstva. Rajsner je ukazao na relativnost pojma „istaknuti pravnik“, ali i relativnost postavljenih kriterijuma tako što je naveo uporedna rešenja prisutna u Danskoj, Rumuniji, Ukrajini, Albaniji.
Nakon panel diskusije, vođena je vrlo sadržajna rasprava u okviru koje su se mogli čuti brojni predlozi i analize.
Uvodna obraćanja
Panel diskusija
