Konferencija na temu „Epidemija. Pravo. Društvo“ održana je 2. i 3. juna 2022. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu (uz onlajn prenos), nakon pet vebinara koji su održani u onlajn formatu u periodu od marta do maja. Ovim su nastavnici i saradnici Pravnog fakulteta koji su učestvovali u istoimenom strateškom naučnoistraživačkom projektu za 2021. godinu predstavili svoje radove, koji su se bavili uticajem epidemije na razne grane prava i pravni sistem uopšte. Nosilac organizacionih aktivnosti projekta bio je, kao i do sada, Institut za pravne i društvene nauke Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Konferenciju su svečano otvorili prof. dr Zoran Mirković, dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, doc. dr Nina Kršljanin, prodekanka za naučni i stručni rad i prof. dr Ivana Krstić, upravnica Instituta za pravne i društvene nauke, koja se zahvalila svim istraživačima i istraživačicama koji su učestvovali u projektu, kao i Upravi na podršci u realizaciji projekta.
Izlaganja su organizovana u sedam panela, a pojedini paneli bili su podeljeni u dva dela.
Prvog dana konferencije svoje radove je predstavilo 22 autora i autorki. Od toga, 19 učesnika i učesnica je lično izložilo svoje radove, dok je troje učesnika zbog objektivne nemogućnosti da prisustvuju konferenciji zadužilo kolege ili moderatore da publiku konferencije upoznaju sa glavnim zaključcima do kojih su došli izučavajući temu kojom su se bavili.
U okviru prvog panela, koji je nosio naziv Istorijski aspekt epidemije, svoja istraživanja su predstavili prof. dr Zoran Mirković, prof. dr Mirjana Stefanovski (koautorski rad sa akademikom Kostom Čavoškim), prof. dr Milena Polojac, doc. dr Dalibor Đukić, prof. dr Vojislav Stanimirović (koautorski rad sa ass. Unom Divac), prof. dr Andreja Katančević, prof. dr Sanja Gligić i prof. dr Miloš Stanković. Moderatorka ovog panela je bila doc. dr Nina Kršljanin.
Drugi panel, Ekonomski aspekt epidemije, moderirao je prof. dr Svetislav Kostić, koji je bio i jedan od izlagača, a pored njega svoje radove su predstavili prof. dr Boris Begović, prof. dr Branko Radulović i ass. Lidija Živković.
Nakon diskusije, prešlo se na treći panel, Građansko-pravni aspekt pandemije, koji je moderirao prof. dr Miloš Živković, takođe i izlagač u okviru ovog panela. Pored njega, svoja istraživanja su predstavili prof. dr Marija Draškić, prof. dr Slobodan Panov, prof. dr Aleksandar Jakšić, doc. dr Branka Babović Vuksanović, prof. dr Marko Đurđević, prof. dr Katarina Dolović Bojić i doc. dr Snežana Babić Nikićević (koautorski rad), kao i Stefan Petrović i Sara Stojković. Nakon diskusije, prvi dan konferencije zatvorila je upravnica Instituta, prof. dr Ivana Krstić.
Drugog dana konferencije predstavljen je 21 rad sa projekta. Od ovog broja, 20 učesnica i učesnika je lično izložilo svoje radove, dok su za jedan rad pročitani glavni nalazi i zaključci.
U okviru četvrtog panela, koji je nosio naziv Krivični aspekt pandemije, izlagači su bili prof. dr Đorđe Ignjatović, prof. dr Goran Ilić, prof. dr Igor Vuković, doc. dr Ivan Đokić i doc. dr Natalija Lukić, koja je ujedno bila i moderatorka.
Peti panel, Javne politike u pandemiji, moderirala je prof. dr Maja Lukić Radović, a svoja istraživanja su predstavili prof. dr Danilo Vuković, prof. dr Mirjana Drenovak Ivanović, asistentkinje Ivana Barać i Mila Đorđević, kao i nastavnica stranog jezika Silvana Popović.
Nakon diskusije, prešlo se na šesti panel Privredni aspekt pandemije. Pod moderatorskom palicom prof. dr Vuka Radovića svoje radove su izložili prof. dr Slobodan Marković, prof. dr Gordana Ilić Popov, prof. dr Aleksandra Jovanović i prof. dr Mirjana Radović, koja se uključila preko video veze, a nakon čega je usledila diskusija.
Poslednji, sedmi panel je moderirao prof. dr Dobrosav Milovanović, ujedno i jedan od izlagača, a u okviru tog panela, pod nazivom Javnopravni aspekt pandemije, svoja istraživanja su predstavili prof. dr Marko Davinić, prof. dr Vladan Petrov, prof. dr Tanasije Marinković, prof. dr Branko Rakić, prof. dr Tatjana Jovanić i asistent Đorđe Marković.
Nakon svakog panela, usledila je zanimljiva diskusija, koja je pokazala koliko je važnih pitanja, izazova i problema otvorila pandemija, kakav je bio odgovor na Kovid-19 na globalnom nivou, u regionu i od strane srpskih vlasti, te koje su lekcije naučene i šta možemo očekivati u budućnosti. Veliki broj referata bavio se kršenjem ljudskih prava, balansom između privatne sfere i javnog interesa, istraživanjima o poštovanju donetih mera i propisa i značaju postojanja poverenja javnosti u institucije, obuhvatu vakcinacije, kao i pozitivnim i negativnim aspektima koje je donela onlajn nastava. Bilo je reči i o posebno osetljivim kategorijama lica, od uticaja pandemije na najsiromašnije i tome da li su državne mere bile usmerene na prave grupe, do mera kojima su bili izložena lica koja se nalaze u zatvorenim institucijama poput zatvora, institucija socijalne zaštite, centara za azil. Posebno je bilo istaknuto pitanje značaja proglašenja vanrednog stanja, prevelikog uticaja izvršne vlasti na rešavanje krize, pasivne uloge sudstva, razlike između derogacije i fakultativnih ograničenja ljudskih prava, kao i adekvatne primene principa proporcionalnosti.
Prof. dr Dobrosav Milovanović, zamenik upravnika Instituta za pravne i društvene nauke sumirao je glavne zaključke sa održane konferencije, zahvalio se svima koji su izlagali svoje radove i učestvovali u diskusiji što su se odazvali i sa raznih aspekata obradili jednu vrlu aktuelnu temu, te zatvorio ovogodišnju konferenciju.
Slike sa konferencije možete pogledati na linku https://photos.app.goo.gl/PeVAkypcCDSS5HzcA
