Правни факултет Универзитета у Београду са великим задовољством може да објави да је настанак и развој мастер студијског програма ERASMUS Plus KA203 пројекат – Стратешко партнерство за изградњу мастер студијског програма Право и род (LAWGEM) довео до стварања и објављивања књига који ће без сваке сумње бити од великог значаја како за наставничко особље, тако и за адвокате, студенте као и за било кога заинтересованог за стицање бољег знања и разумевања савремених родно осетљивих правних питања.
Пре свега треба поменути уџбеник чији су уредници Драгица Вујадиновић (Dragica Vujadinović), Мараике Фролих (Mareike Fröhlich), Томас Гигерих (Thomas Giegerich) (ур.), а који носи наслов Gender-Competent Legal Education. Можете приступити уџбенику путем овог линка: https://link.springer.com/book/10.1007/978-3-031-14360-1?page=1#toc.
Овај уџбеник представља резултат заједничког рада аутора са пет различитих европских универзитета – Libera Universita Maria SS. Assunta Di Roma, Department of Law – LUMSA University (Италија), Universidad de Cadiz (Шпанија), Orebro University, School of Law, Psychology and Social Work (Шведска), Saarlandes, Faculty of Law Europa-Institut (Немачка) и Универзитет у Београду (Србија) који је уједно био и координатор пројекта. Један од главних интелектуалних исхода LAWGEM пројекта било је управо објављивање овог уџбеника у којем су приказане све релевантне области правничког образовања, а које су део курикулума за мастер студијски програм Право и род. Важно је напоменути да је у писању овог уџбеника учестовао велики број правних писаца са универзитета који се налазе у пет различитих држава. Такав успешан тимски рад још више додаје на квалитету овог уџбеника и представља реткост у академском свету. Наиме, истраживачи су, иако радећи на различитим универзитетима (примарно правним факултетима), прихватили да истраже и проуче феминистичку критичку правну и политичку литературу, притом разматрајући своја поља академског истраживања и предавања кроз родну перспективу. Управо зато сва поглавља у овом уџбенику представљају дубински покушај деконструисања и реконструисања конкретних значајних области правничког образовања из родне перспективе. У том смислу одељци овог уџбеника уједно представљају научну анализу свих правничких поља знања повезаних са позитивним приватним, јавним, међународним, кривичним правом, правом Европске уније, као и са правно-економским, правно-историјским као и теоријско-правним областима правничког образовања. Понекад се појам „жена“ још увек тумачи као полазећи појам, пре него појам „род“, док се некада појам „род“ углавном посматра на бинаран начин и примарно у хетеронормативном смислу. Овакав начин разумевања поменутих појмова проблематичан је када се у обзир узму како различити животи које жене живе као и промена појмова „мушкарац“ и „мужевност“ као и појма „род“ тако и значај који су измене породичног, наследног, кривичног, пореског права, итд. имале на хетеронормативни ред. Поједини аутори су у одређеним одељцима одлучили да се задрже на бинарној родној структури, док су други отишли корак унапред у циљу разумевања питања која се постављају у вези са трећим родом и трансродним особама. Ове разлике у разумевању најбоље сведоче различитим фазама познавања као и начина размишљања аутора овог уџбеника, тако посредно сведочећи о постојећим различитостима у вези са овим питањима међу савременом интелектуалном, политичком и правничком публиком. На крају треба поменути да овај уџбеник садржи 18 одељака који су посвећени различитим дисциплинама права и сродним мултидисциплинарним пољима. Овај уџбеник ће сасвим сигурно подстакнути све оне који га буду користили, али уз то и омогућити широј правничкој публици да настави да преиспитује право као и конкретне области права из родне перспективе.
Поред тога, треба поменути и серијал књига чије су уреднице професорка др Драгица Вујадиновић као и професорка др Ивана Крстић, а који носи наслов Gender Perspectives in Law. Овај серијал књига бави се савременим родно осетљивим правним питањима која су усмерена ка бољем разумевању и установљавању родно равноправног приступа у различитим областима права. Аутори овог серијала покушавају да успоставе родно равноправан приступ ка различитим областима права, али уз то и разматрајући специфична питања која су у сфери њиховог интересовања. Они покушавају да критички преиспитају доминантне калупе правничног знања те да презентују иновативан родно осетљив увид у различита питања у оквиру свих области права, а у циљу увођења нових тема за истраживање релевантних за родну равноправност у праву, као и да стимулишу развој правног и институтиционалног оквира за постизање родне равноправности у свакодневном животу.
Овај серијал књига сачињен је од четири књиге:
- Dragica Vujadinović, Antonio Alvarez de Cuvillo, Susanne Strand (eds.) Feminist Approaches to Law – Theoretical and Historical Insights;
- Marko Davinić and Svetislav Kostić (eds). Gender-Competent Public Law and Policies;
- Ivana Krstić, Marco Evola, Maria Isabel Ribes Moreno (eds.), Legal Issues of International Law from a Gender Perspective;
- Gabriele Carapezza Figlia, Ljubinka Kovačević, Eleonor Kristoffersson (eds.), Gender Perspectives in Private Law.
Прва књига која је објављена у оквиру серијала – Dragica Vujadinović, Antonio Alvarez de Cuvillo, Susanne Strand (eds.) Feminist Approaches to Law – Theoretical and Historical Insights објашњава позадину теоријске и историјске анализе за серијал књига Gender Perspectives in Law. Књигу чине радови који сведоче различитим утицајима феминистичке политичке и правне теорије, као и критички настројених правних студија. Тако на пример текуће питање дефинисања рода представља једну од тема које се појављују у радовима. Поред тога, постоје радови који преиспитују бинарну базу родних питања као и питање рода као таквог. Други радови се пак окрећу ка бинарној дихотомији и покушавају да прошире разматрање ка вишедимензијалном разумевању родних идентитета. Главни циљ јесте феминистичко разматрање свих релевантних области правничког знања. Стога је први циљ демистификација наизглед неутралног облика правних норми и правничког знања као и подвлачење односа снага моћи на различитим нивоима, почевши од мушких и женских правних субјеката западног порекла (у смислу културе, етницитета и расе) да би се потом испитале различите потребе и снага моћи између мушкараца и жена различите расе и класа, настављајући са разликовањем родних односа и идентитета изван оквира женско-мушке кодификације, али узимајући у обзир различите могућности трансродних, квир особа итд.
Радови који се налазе у овој књизи баве се различитим темама које се односе на феминистичке политичке теорије, феминистичке покрете, критички настројену правничку историју, квир теорије, као и на питања која су повезана са уставном демократијом и демократским теоријама уопштено. Крајњи циљ је родна равноправност – њено појашњење, артикулација, промовисање у правној теорији и пракси. Занимљиво је напоменути да су у писању ових радова учествовали аутори из различитих земаља које се протежу на више континената. Садржај као и радови који се налазе у овој књизи најбоље приказују и сведоче о глобалној важности родно равноправне перспективе правничког образовања, правног система као и правничке професије.
