У петак, 31. марта 2023. године проф. др Ђорђе Бубало са Филозофског факултета Универзитета у Београду одржао је предавање „Фрањо Рачки и Стојан Новаковић – средњовековни српски правни споменици у издању ЈАЗУ у Загребу“. Започео је причом о значају рада Стојана Новаковића за издавање средњовековних српских извора, те чињеницом да многи важни извори и даље немају критичка издања. Говорио је о пријатељству Стојана Новаковића и Фрање Рачког, католичког свештеника, првог и дугогодишњег председника ЈАЗУ по њеном оснивању 1866-67. године, активног политичара, и ватреног присталице “јужнословенске узајамности”, тј. српско-хрватске сарадње. Поменуо је и друге значајне личности тог периода – Штросмајера, Богишића, Даничића, Руварца, Јагића – те различите ставове које су заступали и како романтичарске, тако и опортунистичке аспекте покрета. Показивао је разна лица тадашњих комплексних односа, од филолошке концепције „хрватског или српског језика“, до Руварчеве критике Рачког и других католичких свештеника у приватној преписци… Један од битних фокуса ЈАЗУ било је управо издавање старих правних споменика, за шта је прво било потребно направити библиографију сачуваних извора, чиме се примарно (али споро) бавио Валтазар Богишић, договарајући се са Рачким око начела будућих издања. Са друге стране, Новаковић је сам приступио издавању Душановог законика, колико год да је у првом издању направио грешку у промени систематизације Законика. Уз бројне примере из преписке главних актера, проф. Бубало приказао је преамбициозан подухват издавања целокупног корпуса јужнословенских правних извора, али и летописа, те лагано прелажење подухвата издавања српских извора под окриље Српске краљевске академије. Током година лаганог разматрања издања, Новаковић је осмислио шта би ушло у корпус српских извора, које и јесте сам издао у три засебне књиге – Душанов законик, Синтагма Матије Властара (по идеји Рачког – издата је цела, а не само Скраћена, уз означавање норми задржаних у Скраћеној), те нормативне одредбе из српских средњовековних повеља. Ипак, о првобитном плану издавања са ЈАЗУ Новаковић није оставио никакав званичан траг у својим издањима.
