Одржан скуп „Кнез Михаило Обреновић – владар, личност и дело“, 19-21. април 2023. године

Од 19. до 21. априла, одржан је научни скуп са међународним учешћем „Кнез Михаило Обреновић – владар, личност и дело“, у организацији Правног факултета Универзитета у Београду, Филозофског факултета Универзитета у Београду и Историјског музеја Србије. Скуп је организован у циљу обележавања 200 година од рођења кнеза Михаила.

У среду, 19. априла, у 19 часова, одржана је свечаност поводом почетка скупа у Великој сали Историјског музеја Србије. Том приликом, учесницима скупа и посетиоцима обратио се министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, господин Никола Селаковић. Он је у свом говору, између осталог, истакао историјски значај кнеза Михаила, његово ангажовање око побољшања међународног положаја Србије, уз велике законодавне реформе на унутрашњем плану, али и његов допринос култури сећања.


У наставку свечаности, пред окупљенима је наступио проф. др Александар Сердар, наш чувени пијаниста, који је одсвирао пет соната Доменика Скарлатија и варијације на тему „Што се боре мисли моје“, композитора Корнелија Станковића, инспирисане истоименом песмом из пера кнеза Михаила. Професор Сердар је окупљеном аудиторијуму изложио многе значајне информације о настанку и природи ове композиције, чиме нам је пружио значајан увид у уметност епохе кнеза Михаила.

Одмах затим, директорка Историјског музеја Србије, др Душица Бојић, повела је учеснике у обилазак нове поставке „Чекајући сталну поставкуˮ, посвећене српским владарима, чији замашан део чине предмети који су припадали члановима династије Обреновић, од којих су неки недавно набављени и први пут изложени.

Следећег дана, у четвртак, 20. априла, у конференцијској сали Правног факултета отпочео је рад научног скупа. Након поздравног обраћања проф. др Зорана Мирковића, председника Организационог одбора скупа и декана нашег факултета, учесници и публика су били у прилици да кроз четири сесије чују саопштења преко 20 излагача. Уводну сесију чинила су излагања проф. др Радоша Љушића – о кнежевом богатству, доц. др Људмиле Васиљевне Кузмичеве и др Анатолија Семјоновича Аникијева – о представи кнеза Михаила у руској уметности, проф. др Зорана Мирковића – о кнежевом законодавном раду, проф. др Сузане Рајић – о питању престолонаследства за време и иза кнеза Михаила, те проф. др Данка Леовца – о кнежевој политичкој оријентацији.

Следећи реферати првог дана тицали су се, пре свега, државног и правног система Србије кнеза Михаила (политичких институција, законодавних реформи, положаја различитих категорија становништва), те положаја Србије у међународним односима и њеним односима са Србима у окружењу.

У петак, 21. априла, у предивној атмосфери Милошевог конака у Топчидеру, уводним обраћањем др Душице Бојић отворен је последњи дан скупа. Излагачи су говорили о односу кнеза Михаила са знаменитим савременицима, о уметности, култури и науци тадашње Србије, разумевању кнеза Михаила у савременом културном и научном животу, те сећању на кнеза. Дискусија после свих сесија конференције била је нарочито активна и плодна, и током ње се искристалисало више интересантних тема за даља истраживања.

 На крају скупа, проф. др Сузана Рајић, члан Организационог одбора са Филозофског факултета, захвалила се свима на квалитетним саопштењима и дискусијама, подвлачећи потребу за одржавањем оваквих догађаја, ради проучавања лика и дела кнеза Михаила у исправном контексту.

Скуп је организовао Одбор, у саставу: проф. др Зоран Мирковић, председник Одбора, проф. емеритус Сима Аврамовић, доц. др Нина Кршљанин, сар. Ђорђе Степић, секретар Одбора (Правни факултет Универзитета у Београду); проф. др Радош Љушић, проф. др Сузана Рајић, проф. др Данко Леовац (Филозофски факултет Универзитета у Београду); др Душица Бојић, музејски саветник, научни сарадник, директорка Историјског музеја Србије и др Љубодраг П. Ристић, виши научни сарадник у пензији (Балканолошки институт САНУ).

На скупу је са својим извештајима учествовало преко 40 излагача (правника, историчара, филолога, филозофа, историчара уметности, музејских стручњака…) из земље, али и иностранства: Русије, Бугарске, Аустрије, Турске и Републике Српске. Од наставника и сарадника Правног факултета Универзитета у Београду, своја саопштења су представили: проф. др Зоран Мирковић, проф. др Далибор Ђукић, доц. др Нина Кршљанин, доц. др Ивана Марковић, доц. др Филип Бојић, као и сарадник у настави Ђорђе Степић, МА.

Више фотографија можете погледати овде.

АНАЛИ

CRIMEN

НОВИ АРХИВ

ACTA DIURNA

Број 75 Јануар/ Јун 2024

Archives