У петак, 5. маја 2023. године, проф. др Вук Радовић одржао је предавање „Стечај кроз векове“. Професор је почео од терминолошких питања, приказујући историјат различитих израза – банкротство, инсолвентност, принудно поравнање, конкурс, до самог стечаја. Прешао је укратко основе из старије историје: клице стечајног права у старом веку – у римском праву (venditio, distractio и cessio bonorum) те у средњовековним италијанским градовима (колевци трговинског права). У новом веку приказао је стечајне установе Шпаније, Француске, Енглеске и САД. Кроз ове периоде, наглашавао је кључне концепте који се постепено појављују, а важе и данас – концепт поштеног (савесног) дужника, који заслужује привилеговани третман у стечајном поступку, а који има корене још у римском праву; принцип par conditio creditorum, настанак исплатних редова у средњовековној Италији, изузимања животног минимума у праву САД… Фокус предавања, ипак, био је на развоју српског стечајног права – од Закона о стецишном поступку из 1861. године, преко југословенског Стечајног закона из 1929/30. године, о чијем писању и садржини се изразио веома похвалним речима. По мишљењу проф. Радовића, не само да су многа решења и терминологија овог закона утицале на наше данашње право, већ су га у многоме и надмашила, и ово је заиста било златно доба стечајног права и у теорији, и у пракси. У послератној Југославији, Уредба о престанку предузећа и радњи из 1953. године била је најлошији пропис из ове материје, чија је главна заслуга што је ипак очувао стечај као институт у тренутку кад је постојао притисак за његово укидање. Закони из 1965, 1980, 1986. и 1989. године имали су својих предности и мана, али главни помак се десио усвајањем Закона о стечајном поступку из 2004. године, који је вратио неке старе квалитетне (попут исплатних редова) и усвојио неке нове модерне институте (попут међународног стечаја). Коначно, важећи Закон о стечају из 2009. године поправио је економске мане стечаја по претходном – спор и скуп поступак уз низак проценат намирења поверилаца. После предавања развила се и веома дуга и активна дискусија, како на историјске, тако и на позитивноправне теме.
