У Историјском архиву „Тимочка крајина“ у Зајечару 16. и 17. маја 2023. године одржана је прва студентска конференција под називом Историја демократије и парламентаризма у Србији – „Никола Пашић“. У оквиру своје мисије приближавања установе архива јавности и представљања њене улоге и значаја, Историјски архив у Зајечару има намеру да сваке године организовањем Конференције окупи младе истраживаче који ће имати прилику да изложе и у штампаном зборнику објаве своје радове. Тема овогодишње конференције Парламентаризам у Србији пре и после Мајског преврата оставила је могућност да се расветле разнородна питања која су од значаја за разумевање и доношење закључака о томе на који начин се борило за, односно против увођења парламентаризма и његов опстанак, не само на националном, већ и на локалном нивоу. Чланови организационог одбора Конференције испред Правног факултета Универзитета у Београду су проф. др Валентина Цветковић-Ђорђевић и доц. др Нина Кршљанин.
Учесници конференције били су студенти завршних година основних студија, мастер студенти и докторанди Филозофског факултета (Универзитета у Београду, Универзитета у Нишу и Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици) и Правног факултета (Универзитета у Београду и Универзитета у Новом Саду). Студенти Правног факултета Универзитета у Београду који су узели учешће у Конференцији су: Денис Кнежевић са радом Суштинске разлике у парламентарном животу Краљевине Србије за време важења Устава из 1888. и Устава из 1903; Ђорђе Гојковић са радом Краљ и парламент – уставноправни статус монарха од 1888. до 1903; Александар Сарић са радом Криза парламентаризма за време краља Александра Обреновића и Невена Недељковић и Василије Митровски са коауторским радом Крфска декларација – израз самоопредељења југословенских народа и темељ за настанак нове демократске државе.
Рад Конференције одвијао се у неколико сесија, а на почетку сваке сесије предавање су одржали еминентни професори: проф. др Thomas Simon (Правни факултет Универзитета у Бечу) на тему Концепт Западне уставне државе. Идеје и традиције (The Concept of the Western Constitutional State. Ideas and Traditions);доц. др Нина Кршљанин (Правни факултет Универзитета у Београду) на тему Од прошенија до парламентаризма: Народна скупштина Србије 1848–1888;проф. др Мира Радојевић (Филозофски факултет Универзитета у Београду) са радом Демократија и парламентаризам у Краљевини Србији од Мајског преврата до Великог рата (1903–1914);доц. др Срђан Мићић (Филозофски факултет Универзитета у Београду) са радом Парламентаризам у Краљевини СХС од 1919. до 1929. године и асс. др Урош Станковић (Правни факултет Универзитета у Новом Саду) са радом Ванредна стања и преки судови као тема скупштинских дискусија у Србији до Првог светског рата.
