Dana 30. maja 2023. godine u organizaciji Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu održan je Prvi međunarodni seminar „Perspektive izučavanja rimskog javnog prava u XXI veku“. Seminar je organizovan s ciljem da istakne značaj rimskog javnog prava za razumevanje i rešavanje savremenih pravnih problema kao i da uspostavi saradnju naučnika iz Srbije i Italije kojom se doprinosi razvoju romanistike u tim državama.
Seminar je organizovan u konferencijskoj sali Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Zahvaljujući tome što je bio obezbeđen dvojezični (srpsko-italijanski i italijansko-srpski) simultani prevod, prisutan je bio i zavidan broj studenata koji su svojim pitanjima pokazali veliko interesovanje za izučavanje rimskog javnog prava.
U okviru svečanosti otvaranja Seminara, učesnicima su se obratili prof. dr Zoran Mirković, dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, njegova ekselencija ambasador Republike Srbije pri Svetoj Stolici prof. emeritus Sima Avramović, dr Roberto Činkota (Roberto Cincotta), direktor Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu i prof. dr Valentina Cvetković-Đorđević sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Uvodničari su istakli važnost održavanja Seminara, kao i potrebe aktuelizacije izučavanja rimskog prava kao živog pravnog sistema spremnog da ponudi svrsishodna i celishodna rešenja za izazove sa kojima se sučava savrmeno javno pravo.
U okviru prve sesije učesnicima skupa su se obratili prof. dr Đovani Lobrano (Giovanni Lobrano) sa Pravnog fakulteta Univerzitet u Sasariju i prof. dr Jole Farnjoli (Iole Fargnoli) sa Pravnog fakulteta Univerzitet u Milanu „Statale“. Profesor Lobrano je izložio referat na temu „O interakciji između rekonstrukcija rimskog prava i konstrukcija pozitivnog prava“, a profesorka Farnjoli je govorila na temu „Norme o ishrani u starom Rimu“ u kome je istakla pozitivne primere rimskog prava o bezbednosti hrane i mogućnosti njihove implementacije u pozitivno zakonodavstvo Evropske unije.
U radu druge sesije učestvovali su prof. dr Antonio Sakočo (Antonio Saccoccio) i prof. dr Elena Tasi (Elena Tassi) sa Pravnog fakulteta Univerzitet u Rimu „La Sapijenca“, kao i prof. dr Pietro Paolo Onida (Pietro Paolo Onida) sa Pravnog fakulteta Univerzitet u Sasariju. Profesor Sakočo je govorio o sličnostima i razlikama između antičkog i savrmenog pojma diktature, a njegov refertat je nosio naslov „Diktatura: ukinuta magistratura. Minimalna razmatranja između drevnog i modernog“. Profesorka Tasi je učesnicima skupa ukazala na aktuelna pitanja o „Poreklu represije kriminala u starom Rimu“, a profesor Onida je zaključio rad druge sesije sa referatom na temu „Od razlikovanja do razdvajanja javnog i privatnog prava“.
Nakon pauze, učesnici Seminara su nastavili rad u okviru treće sesije u čijem radu su učestvovali prof. dr Milena Polojac sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, prof. dr Samir Aličić sa Pravnog fakulteta Državnog univerzitet u Novom Pazaru i doc. dr Milan Milutin sa Pravnog fakulteta Univerzitet u Novom Sadu. Profesorka Polojac je govorila o sličnostima i razlikama između rimskog konzorcijuma i porodične zadruge u srpskom pravu, istakavši da je reč o pravnim kategorijam kod kojih se prepliću norme privatnog i javnog prava. Naslov referata je „Srpska zadruga (i consortium) između tradicije i savremenosti“. Profesor Aličić je u svom referatu „Rimsko pravo kao alternativa anglosaksonskom modelu u srpskom konstitucionalizmu“ ukazao na pozitivne primere iz rimskog javnog prava koji se mogu inkorporirati u pravni sistem Republike Srbije, dok je docent Milutin izložio rad „Razmatranja o provincijskim zakonima (leges provinciae)“.
U okviru poslednje, četvrte sesije, izlagali su prof. dr Andreja Katančević i prof. dr Valentina Cvetković-Đorđević sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i ass. dr Uroš Stanković sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Profesor Katančević je izlagao o „Nastanku krivičnog dela uvrede“, a profesorka Cvetković-Đorđević na temu „Rimsko krivično pravo u srpskoj pravnoj nauci do 1918. godine“. Asistent Stanković je ukazao na sličnosti i razlike između „Questiones extraordinarie i vanrednih sudovi u Srbiji u XIX veku“.
U okviru završnih razmatranja, učesnicima Seminara i studentima se obratila prof. dr Cvetković-Đorđević. Ona je najpre sumirala zaključke referata i njihovu vezu sa savremenim pravnim problemima. Potom je saopštila, na osnovu prethodno ustanovljenog naučnog odbora (u sastavu: prof. dr Đovani Lobrano, prof. dr Antonio Sakočo, prof. dr Jole Farnjoli, prof. dr Elena Tasi, prof. dr Samir Aličić, prof. dr Valentina Cvetković-Đorđević), da će se Seminar održavati svake druge godine na određenu temu iz oblasti rimskog javnog prava. Kako bi studentima bilo omogućeno da prodube znanja iz rimskog prava, prof. Cvetković je najavila i organizovanje letnje škole u kojoj bi predavači bili eminentni naučnici.
Galeriju sa fotografijama možete videti ovde.
