У оквиру Општег семинара на Правном факултету Универзитета у Београду, о проблемима са лошим третманом животиња и потенцијалним правним решењима, говорили су: проф. др Вања Бајовић, Нена Милорадовић Бјелица (Прво основно јавно тужилаштво) и Александар Гаврић (Animal Rescue Serbia).
Управница Општег семинара, доц. др Ивана Марковић, отворила је трибину, исказавши велико задовољство што постоји прилика да се разговара о тако важној а запостављеној теми. Она је као неке од главних недостатака актуелне казненоправне праксе истакла мали број осуда за кривично дело убијања и злостављања животиња, изразито благу казнену политику наших судова у вези са овим кривичним делом, али и сродним прекршајима, наглашавајући да је проблем системски и да га на тај начин треба и решавати, уз неизоставни ангажман државе, а са циљем добробити животиња.
Проф. Бајовић истакла је да је ова тема важна за свакога, јер сам податак да држава исплаћује 25 милиона евра само за накнаде у случају уједа паса завређује пажњу чак и оних који не воле животиње. Независно од тога, животиње су бића која несумњиво поседују осећања и самим тим морају бити третирана другачије од неживих ствари. Потом је указала на неке од проблема који су изражени у контексту Србије, као што су чињенице да полиција често одбија да поднесе кривичну пријаву у случајевима злостављања животиња, те да се сувише често ти случајеви завршавају опортунитетом, а напуштање животиња се занемарује, локална самоуправа показује слабо интересовање за бригу о животињама, као и да су затворске казне веома ретке. С друге стране, проф. Бајовић је понудила и потенцијална решења, као што су инсистирање на одговорном власништву које би подразумевало обавезно чиповање и контролу (што је законски прописано, али се не примењује), прецизирање надлежности органа и разлике између кривичног дела и прекршаја, давање ширих овлашћења комуналној полицији, као и јасније законско истицање тога да животиње нису ствари.
Затим се тужитељка Милорадовић Бјелица надовезала на изнете аргументе рекавши да су закони релативно добри, али да је пракса у много већем заостатку. Тужилаштво је преоптерећено бројем предмета, а фали и обука тужилаца у погледу схватања извршења кривичних дела о злостављању животиња. Такође, недостатак материјалних доказа је чест проблем. Потврдила је и статистички мали степен осуђености, поготово у погледу изречених казни затвора и додала да су условне осуде најчешће у овој области, као и да се тешко сазнаје за извршење ових кривичних дела. Потом је дала примере стварних и потресних догађаја који потврђују претходно речено и завршила тиме да је неопходно повећати запрећене казне и повећати рокове застарелости.
Последњи говорник је био г. Гаврић, који је дошао са својим спашеним, сада за спаситељске . мисије обученим псом Бадијем, којег је публика лично упознала. На самом почетку је изразио велику радост што постоји нада и заинтересованост за тему заштите животиња. Он је апеловао да се уместо термина „луталице“ користи термин „напуштене животиње“, који не би имао негативну конотацију. Потом је истакао са којим проблемима се у пракси суочава његова организација Animal Rescue Serbia, истакавши, између осталог, све мањи број волонтера. Нагласио је такође да недостатак правне помоћи ствара потешкоће у пракси, али и да се људи често уздржавају од пријављивања злостављања – што би требало да се што пре промени.
На крају су уследила многобројна питања публике, подстакнута болном темом расправе, а махом фокусирана на методе регулисања изнетих проблема. Слушаоци Општег семинара су били једногласни у погледу тога да треба што чешће организовати овакве трибине које би се бавиле анализом бројних проблема који постоје у вези са правном заштитом животиња.
