На Правном факултету Универзитета у Београду 15. и 16. јуна 2023. године одржана је конференција Савремени проблеми правног система Србије, на којем су изложени радови припремљени у оквиру истоименог стратешког пројекта нашег факултета. На конференцији је одржано девет панела, на којима је представљено укупно 38 реферата.
Конференцију су отворили проф. др Зоран Мирковић, декан Правног факултета, проф. др Ивана Крстић, управница Института за правне и друштвене науке и доц. др Нина Кршљанин, продеканка за науку, који су поздравили све присутне, нагласили да је ово прва конференција са темом Савремени проблеми правног система Србије и свима пожелели срећан рад.
Након уводних речи, отпочео је први, историјски панел. Модераторка је била доц. др Нина Кршљанин, а учесници асистенткиња Уна Дивац, која је представила своје истраживање на тему „Корени потчињеног положаја жене у Србији“ (коауторски рад са проф. др Војиславом Станимировићем), проф. др Валентина Цветковић Ђорђевић са радом „Ius certum–кодификација као основна реформа приватно-правног поретка“ и доц. др Душан Ракитић, са радом „О пореклу обавезног благослова за избор професора богословских факултета-национални и упоредни план“.
Други, међународноправни панел, водила је проф. др Маја Лукић Радовић, у улози модератора и једног од панелиста. Поред ње, која је представила рад на тему „Претходни поступак и врховни ауторитет Суда Европске уније у односу на право ЕУ и појединачне акте њених тела“, своја истраживања су представили проф. др Бранко Ракић („The Position of Women and Persons with Disabilities in Abrahamic Religions“), проф. др Александар Гајић („Природа и статус специјализованог тужилаштва Косова: пројекат Европске уније спроведен по “прописима Косова”), проф. др Бојана Чучковић („О (не)могућности непосредне примене међународног права у правном систему Републике Србије“) и асистенткиња Марија Влајковић, са радом на тему „The importance of Reshaping the European Identity for the European Integration Process of Serbia“. Након излагања уследила је дискусија.
Модератор трећег, јавноправног панела, био је проф. др Добросав Миловановић, заменик управнице Института за правне и друштвене науке, а панелисти доц. др Милош Здравковић са радом на тему „Проблем изборне културе у Србији“, као и асистенти нашег факултета Бојана Тодоровић (Међународна инвестициона арбитража као вид међународне судске контроле управне активности“), Валерија Дабетић (чији рад „New constitutional amendments in the field of judiciary in Serbia-a step towards Europe“ је представила Марија Влајковић), Алекса Николић („Тезе и антитезе уставних амандмана у области правосуђа“) и Мила Ђорђевић („Accessibility of cities to women with disabilities from the social sustainability perspective: the case of Serbia“), након чега се прешло на дискусију.
Доц. др Наталија Лукић је руководила четвртим, кривичним панелом, а уједно је била и један од панелиста, са радом на тему „О повезаности алкохола и убистава у узорку осуђених у Београду“ који је написала коауторски са проф. др Ђорђем Игњатовићем. Поред ње, учесници овог панела су били и проф. др Ђорђе Игњатовић са истраживањем на тему „Зелена криминологија и заштита животне средине“, проф. др Горан Илић са радом на тему „О непристрасности суда у кривичном поступку“ и Јована Бановић са радом на тему „Казненоправна димензија пословне тајне у светлу новог Закона о заштити пословне тајне“.
Након разговора о темама о којима је било речи на четвртом панелу, асистенткиња Марија Влајковић је отворила пети, последњи панел првог дана конференције, на коме су своја истраживања представиле наставнице страних језика Правног факултета и то Силвана Поповић („The Flipped Classroom: Promoting Active Learning in Teaching Legal English“), др Катарина Радојковић Илић („Интеркултурност и образовна језичка образовна политика Европске уније у Србији“) и мр Данка Стојаковић. („Интеркултурне компетенције у настави страног језика правне струке“). Након дискусије завршен је први дан конференције.
Други дан конференције отворила је проф. др Ивана Крстић , поздравила присутне и дала реч проф. др Милошу Живковићу, који је био модератор шестог и седмог грађанскоправног панела. На шестом панелу учествовали су асистент Стефан Јовановић, који је представио рад проф. др Александра Јакшића „Дејство појединачних правних аката и унутрашња хармонија одлучивања“, проф. др Владимир Павић са радом „Уговор о комисиону-нека отворена питања“, који је написао коауторски са проф. др Милошем Живковићем, као и доценти др Милена Ђорђевић са радом „Решавање спорова из уговора о грађењу“ и др Бранка Бабовић Вуксановић са радом „Ревизија против пресуде у парничном поступку“.
На почетку седмог панела, проф. др Милош Станковић је представио рад недавно преминулог професора нашег факултета, проф. др Слободана Панова „Правосуђе: неки примери дилема данашњих“, након чега су о својим истаживањима говорили проф. др Никола Бодирога („Нови извршни поступак“), проф. др Мирјана Радовић („ Критичка анализа правила о идентификацији акционара у српском Закону о привредним друштвима“) и проф. др Марко Ђурђевић („Индиректни и прикривени дарови“).
После дискусије, отпочео је још један грађанскоправни панел којим је модерирао проф. др Вук Радовић, а на њему су учествовали проф. др Ненад Тешић, са радом „О противправности цесије у блокади- Прилог теорији о постојању забрањених уговора које не прати санкција ништавости“, проф. др Светислав Јанковић са радом „(Не)извесност цене путне карте у ваздушном ссаобраћају“, асистенти Ивана Бараћ („Сурогат материнство- Механизам биомедицине у борби против инфертилитета“) и Стефан Јовановић („Садашњост и будућност института акторске кауције у српском међународном приватном праву“), као и Стефан Петровић са радом „Законска ограничења интелектуалног домашаја судије“. Након излагања уследила је дискусија.
На последњем, правноекономском панелу, модератор и један од излагача био је проф. др Светислав Костић, са радом на тему „Уставна обавеза истоветног пореског третмана брака, ванбрачне заједнице и истополних заједница у Републици Србији“. Поред њега своје радове представили су др Дејан Поповић, професор емеритус ((„The (Un)certain Future of Tax Sparing Credit in International Tax Treaty Law“, који је написао са проф. др Горданом Илић Попов), проф. др Александра Јовановић („Прилог анализи одрживог корпоративног управљања у контексту временског хоризонта одлучивања“), проф. др Гордана Илић Попов („Проактиван приступ према запосленима друштвено одговорне компаније и пореска политика у Републици Србији“), проф. др Татјана Јованић („Приватни и државни механизми контроле примене кодекса добре пословне праксе“) и доцент др Никола Илић („Ненајављени увиђај и (не)сразмера између овлашћења и обавеза Комисије за заштиту конкуренције“), након чега је конференцију затворила професорка Ивана Крстић, захваливши се свим панелистима и публици.
Као што је већ наглашено, након сваког панела уследила је дискусија на којој су учесници износили своје ставове о изазовима који постоје у Србији како у погледу нормирања, тако и имплементације норми.
Учесници су закључили следеће:
– Брзина којом се доносе и мењају закони не оставља много простора за дискусију и промишљање најбољих решења у областима које се нормирају. Велики изазов представља пренормираност и честа међусобна неусаглашеност закона. Приметно је да се често преузимају решења из права ЕУ која нису директно примењива на Србију, што захтева брижљиво промишљање сваког решења и разлоге због којих су они унети у право ЕУ (често је то очување јединства и заштита интереса ЕУ). С друге стране, има и закона који дуго нису мењани и чија решења не одговарају данашњем контексту и које треба јасније регулисати;
– Кад год се регулише нека нова област права, увек за кратко време дође и до повећања броја спорова у тој области, што увек треба имати у виду и изнаћи начине да се бољим и прецизнијим нормама њихов број избегне, а све у циљу смањења оптерећења судова и веће предвидљивости и правне сигурности. Крајњи циљ увек мора бити функционисање целокупног правосудног система који може бити остварен једино систематским приступом и анализом како измене у једној области могу утицати на другу област права, или на саме судове;
– Један од великих проблема представља измена и доношење закона само да би се одговорило захтевима интеграције земље, док нема истинске, садржинске промене и истинског поштовања европских темеља и вредности;
– Закони нису довољни за промену друштвеног контекста и наратива, а нарочито и даље веома присутне патријархалне матрице, што захтева да држава одговари својим позитивним обавезама и ради на њиховој промени уз помоћ образовања и медија. Ово захтева и институционалне промене, посебно јачање правне и политичке културе, али и веће учешће цивилног друштва и њихово партнерство са државним институцијама;
– У многим областима права постоји политизација, док је професионализација занемарена, и то представља велики проблем и изазов, посебно за извршну власт. Због овога постоји пад поверења у државне институције;
– Судство се нарочито суочава са изазовима који захтевају опсежне измене у погледу правничког образовања, али и континуиране едукације судија који још увек недовољно знању и примењују међународно право. Иако има помага у броју пресуда у којем се домаћи судови позивају на праксу Европског суда за људска права, чести су примери у којима та пракс аније адекватно примењена. Такође, потребно је изменити процес избора судија, али и радити на подизању квалитета и ефикасности судства. Понекад то захтева минимално промишљање измене праксе ради унапређења ефикасности судова, као што је избалансиранији број судија Врховног касационог суда који суде у кривичној и грађанској материји. Учесници су посебно нагласили да се мора променити култура некоментарисања коначних судских одлука, које морају бити подложне критици јавности. Такође, грађани морају имати приступ пресудама, што је важно са становишта транспарентности рада судова, али и приступа суду;
– Квалитет судства зависи и од квалитета адвоката, на чијој специјализацији, професионализацији и даљем образовању треба радити, посебно у погледу дисциплина које нису биле заступљене, или су мање заступљене на правним факултетима. једна од предлога који се чуо на конференцији јесте и да је неопходно увести материју људских права у правосудни испит;
– Мора постојати веће гарантовање независности судства и додатно смањење утицаја на Државно веће тужилаца и Високи савет судства. Подела власти мора бити очувана, па и уставни амандмани морају бити додатно ојачани гаранцијама да неће бити политичког утицаја на избор судија и тужилаца и на њихов рад;
– Треба јачати алтернативне видове решавања спорова, не само због растерећења судова, већ и зато што неки од њих пружају већу неутралност, ефикасност и специјализацију;
– Да би се одређене измене у друштву заговарале, потребно је да постоје званични статистички подаци, који би омогућили евалуацију одређене области, а који треба да буду разврстани по одређеним критеријумима;
– У Србији постоји ниска еколошка свест, висок степен толеранције на насиље и ниска политичка и безбедносна култура која може бити адресирана јачањем институционалног оквира, повећањем одговорности и образовањем;
– Родна димензија треба да буде интегрисана у све области права, а иако има помака у овој области, поједине области су занемарене, као што је кретање у градовима, које је нарочито отежано када су у питању жене са инвалидитетом;
– Дигитализација права је нарочито важно питање које захтева унапређење вештина, али и свест о изазовима и ризицима које носи са собом;
– Утицај компанија на поштовање и остварење људских права, као и повећење социјално одговорног пословања, омогућавају боље пословно окружење и кохезију међу запосленима, обезбеђују већу конкурентност на тржишту и бољу социјалну климу која је неопходна друштву које се суочава са бројним социјалним проблемима и изазовима;
– На Правним факултетима циљ треба да буде у повећању знања, вештина и промени свести о питањима од значаја за правни систем, демократију, владавину права и људска права, као и на јачању њихових компетенција, посебно интеркултурне компетенције у настави страног језика струке.
