У оквиру обележавања 70. годишњице часописа „Анали Правног факултета у Београду“, 5. и 6. октобра 2023. године на Правном факултету Универзитета у Београду одржана је конференција под називом „Сећање на професора Михаила Константиновића“. Конференција је посвећена професору Михаилу Константиновићу, једном од оснивача часописа и првом главном и одговорном уреднику „Анала“. Догађај је окупио признате стручњаке, професоре и студенте како би се проучила и анализирала значајна дела и допринос професора Константиновића на различитим пољима права.
Конференцију су отворили декан Правног факултета Универзитета у Београду, проф. др Зоран С. Мирковић, и главна уредница „Анала“, проф. др Марија Караникић Мирић. Након уводних речи, започела је прва сесија под називом „О часопису и његовом оснивачу“. Ова сесија је била посвећена оснивању часописа „Анали Правног факултета у Београду“ и Михаилу Константиновићу као једном од његових оснивача. У оквиру прве сесије реферате су изложили проф. др Зоран С. Мирковић („О оснивању часописа Анали Правног факултета у Београду“), проф. др Миодраг В. Орлић („Михаило Константиновић и преуређење грађанског права у српском и ранијем југословенском праву“) и проф. емеритус др Дејан Поповић („Између кетмана и одбране универзитетске професије: Михаило Константиновић у академским чисткама четрдесетих година 20. века“). Сесијом је председавао проф. емеритус др Сима Аврамовић.
У другој сесији под називом „Михаило Константиновић – цивилиста и кодификатор“, разматрани су Константиновићев допринос реформи грађанског права у српском и ранијем југословенском праву. Реферате су изложили проф. др Зоран С. Мирковић („Михаило Константиновић о раду на грађанском законику у међуратној Југославији“) и доц. др Нина Кршљанин („Михаило Константиновић (1897–1982): правник који је обележио једну епоху“), а сесијом је председавала проф. др Марија Караникић Мирић.
Након паузе, конференција је настављена трећом сесијом, где се разговарало о улози Михаила Константиновића као правника, политичара и оснивача Спољнотрговинске арбитраже. Сесијом је предсесавао проф. емеритус др Дејан Поповић, а реферате су изложили проф. др Драгољуб Поповић („Федералист Михаило Константиновић“), проф. др Танасије Маринковић („Улога Михаила Константиновића у државном преуређењу Краљевине Југославије“) и проф. др Марко Јовановић („Допринос Михаила Константиновића модернизацији југословенске привреде – стварање Спољнотрговинске арбитраже“).
Други дан конференције био је посвећен разматрању значаја правне мисли Михаила Константиновића за савремено право. Прва сесија је анализирала различите аспекте права, укључујући раскид уговора и присилне прописе у судској и уговорној пракси. Сесијом је председавала проф. др Марија Караникић Мирић, а реферате су излагали проф. др Дамјан Можина („Раскид уговора: Скица и Закон о облигационим односима“) и проф. др Драгор Хибер („Принудни прописи у новијој домаћој судској и уговорној пракси“).
Након паузе, друга сесија је обухватала теме као што су уговор о комисиону, ослобађајуће „приступање“ дугу, противправност цедирања у блокади, и установи пребијања у српском праву. Реферате су изложили проф. др Владимир Павић и проф др. Милош Живковић („Уговор о комисиону – нека отворена питања“), проф. др Марија Караникић Мирић („Ослобађајуће „приступање“ дугу: заборављени институт из Скице за законик о облигацијама и уговорима“), проф. др Ненад Тешић („О противправности цесије у блокади: прилог теорији о постојању забрањених уговора које не прати санкција ништавости“) и доц. др Милош Вукотић („Обриси установе пребијања у српском праву“); сесијом је председавао проф. др Милан Шкулић.
Завршна, трећа сесија другог дана, анализирала је савремене аспекте права и норми које је Константиновић проучавао. Ово је укључивало питања накнаде штете и права на осигурану суму, гаранције права својине, уређење прекомерног оштећења у домаћем праву и однос са сродним институцијама. Сесијом је председавао проф. др Зоран С. Мирковић, а реферате су излагали проф. др Наташа Петровић Томић („Актуелност разликовања права на накнаду штете и права на осигурану суму у делу Михаила Константиновића: класични институти и модерно право осигурања“), проф. др Катарина Доловић Бојић („Правне гаранције права својине“) и доц. др Снежана Дабић Никићевић („О начину уређења прекомерног оштећења у нашем праву и односу са сродним установама“).
Скуп су затворили декан Правног факултета Универзитета у Београду проф. др Зоран С. Мирковић и главна уредница „Анала“ проф. др Марија Караникић Мирић.
Конференција је пружила дубок увид у правну мисао и наслеђе Михаила Константиновића, а учесници су имали прилику да размене идеје и разговарају о важним аспектима права који су обликовани његовим доприносом. Догађај је био прилика да се истражи и прослави живот и рад једног од најугледнијих правника у историји Србије.
Фотографије са конференције можете погледати овде.
