Београдска група за правну теорију организовала је свој први догађај у јесењем семестру 2023. године са проф. Адамом Дирдом (Јагелонски универзитет у Кракову) на тему „врста“ у јуриспруденцији.
Проф. Дирда је отворио излагање концептуалним напоменама у вези са две верзије метафизичког реализма, као и Платоновим и Аристотеловим ставовима о односу између форми и врста.
Након тога, проф. Дирда је прешао на Квајнов и Дупријев приступ врстама као „народним“ концептима. Он је указао на Квајнов појам научних категорија као префињених народних категорија и Дупријеву тврдњу да се обе категорије односе на природне врсте и да су научне класификације често вођене посебним сврхама. Затим је изложио Кхалидијев поглед на природне врсте као узрочне обрасце својстава, задржавајући притом разлику између народних и научних категорија. Кхалиди фаворизује антиесенцијализам и свестан је могућности промене шема категоризације. С друге стране, проф. Дирда је нагласио да је спорно ком типу социјалне врсте припада право. Правне категорије не могу бити природне врсте ако њихова својства нису каузално, већ само конвенционално повезана, док се истовремено може тврдити и да се право не може свести искључиво на конвенције. Иако право јесте концептуално и конвенционално зависно, неки аспекти права ипак можда нису такви.
Он је предавање закључио истичући да, за разлику од моралности, концептуалне разлике између правно-филозофских традиција нису само на нивоу дискурса, већ могу имати важне последице, нпр. да генеришу различите правне норме.
Уследио је део догађаја са питањима и одговорима, уз значајно интересовање публике које је углавном било усмерено на значај социологије (као емпиријске науке) за друштвену онтологију, као и на концептуално оправдање врсте.
На крају састанка, Хулиета Рабанос се захвалила свима на одличној дискусији, као и проф. Дирди на занимљивом предавању.
