Универзитет у Београду – Правни факултет заједно са МГИМО (Московским државним институтом за међународне односе) организовао је међународну конференцију под називом “Current International Legal Regime of Natural Resources of Celestial Bodies: The Impact of Legislative Innovations“ („Актуелни међународноправни режим природних ресурса небеских тела: изазови законодавних новина“). Целодневна конференција одржана је 12. октобра 2023. године на Правном факултету у Београду уз учешће појединих међународних експерата и професора online.
На међународној конференцији учесници су имали прилику да дискутују о врло актуелним темама из области међународног свемирског права као и о новинама у међународноправном законодавном оквиру.
Конференцију су отворили председник Српске академије наука и уметности, академик др Зоран Кнежевић и декан Правног факултета Универзитета у Београду, проф. др Зоран С. Мирковић пожелевши учесницима као и присутнима добродошлицу истовремено истакавши актуелност теме конференције за међународно јавно право као и међународне односе.
У свом уводном обраћању, у првом панелу којим је председавао проф. др Бранко Ракић, др Александар Гајић, професор Правног факултета Универзитета у Београду и главни правни саветник у Министарству спољних послова Републике Србије, представио је садашње стање космичког права, са посебним освртом на учешће Уједињених нација као и УН тела у развоју правног режима космичког права. Након што је професор Гајић истакао изазове за даљу правну регулацију и сарадњу држава на међународном плану у овој области, директор МГИМО, професор др Александар Виљжеганин се у свом излагању осврнуо на правни статус природних ресурса небеских тела нагласивши посебно нову праксу у различитим националним правним режимима.
Након уводних излагања уследиле су презентације професора др Пола Артура Беркмана са United Nations Training Institute for Training and Research (UNITAR) који је анализирао питање коришћења свемира у мировне сврхе као и Милана Стојановића из Астрономске опсерваторије у Београду који је представио рад опсерваторије као и актуелне пројекте на којима раде научници са опсерваторије заједно са колегама са техничких факултета, као што је прављење српског сателита Mosaic Cube Sat. Након тога уследило је излагање Валентина Уварова, експерта Савета за побољшање законодавних решења у индустрији свемира у оквиру Савета Руске федерације за економску политику, посвећено организационим и правним аспектима уклањања свемирског отпада.
Поподневном сесијом председавао је професор др Александар Гајић а излагали су професор др Маида Бећировић са Правног факултета Универзитета у Новом Пазару (коауторски са проф. др Самром Дечковић), затим проф. др Ирина Штодина са МГИМО, као и проф. др Светлана М. Попова са Центра за упоредно право Шенжен Универзитета у Кини. Говорници су анализирали питања попут комерцијалне употребе свемира, међународних обичаја у области космичког права као и регулативе рударства у свемиру.
Последњом сесијом председавала је доц. др Нина Кршљанин са Правног факултета Универзитета у Београду, а излагали су студенти последипломских студија: Петра Станојевић са Правног факултета Универзитета у Београду, и Полина Крокхина и Марина Мунтијан са МГИМО који се усавршавају у области међународног космичког права. Након њихових презентација уследило је излагање Максима Алексејева из Министарства спољних послова Руске федерације који је говорио о рударењу на астероидима на примеру Јапана.
Након сваке сесије уследила је плодоносна дискусија, у којој су се учесници дотакли и питања активнијег учешћа Републике Србије у међународном правном оквиру које регулише свемирско право али иновација наше земље у истраживањима која су везана за свемир.
На крају конференције, представници Организационог одбора са Правног факултета Универзитета у Београду и МГИМО захвалили су се свим учесницима на одличним презентацијама, корисним питањима која су покренута и изразили наду да ће сарадња ове две институције која постоји већ дужи низ година наставити и на другим успешним пројектима и академским сусретима. Организатори планирају да наставе да сваке године организују нове конференције о актуелним питањима међународног права, од којих би ова, надамо се, била прва у низу.
