Prof. dr Ratko Marković(1944–2021), višedecenijsko prvo pero ustavnopravne nauke u Srba, ostavio je dubok trag savesnim i predanim obavljanjem svog profesorskog poziva. Osim naučnoistraživačkog rada, nesebično je i s posebnom posvećenošću uticao ne samo na obrazovanje budućih pravnika i oficira policije, već i onih koji se osposobljavaju za samostalan naučni i pedagoški rad.
Podstaknuti prijatnom moralnom dužnošću i motivisani nastojanjem da sačuvaju uspomenu na jednog od svojih najznačajnijih profesora, Kriminalističko-policijski univerzitet, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu i Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu organizovali su okrugli sto Omaž prof. dr Ratku Markoviću, kako bi se prijatelji, kolege, studenti i poštovaoci prof. dr Ratka Markovića okupili i osvrnuli na njegov lik i delo.
Skup je održan 8. decembra 2023. godine, u amfiteatru 3 Kriminalističko-policijskog univerziteta. Rektor Kriminalističko-policijskog univerziteta prof. dr Zoran Đurđević otvorio je skup izrazivši zadovoljstvo što se omaž prof. dr Ratku Markoviću realizuje na dan rođenja ovog istaknutog pravnika, pisca Ustava Republike Srbije, univerzitetskog profesora, potpredsednika Vlade i osnivača najviše policijske škole. Podsetio je da je zahvaljujući profesoru Markoviću 1993. godine Skupština RS usvojila Zakon o Policijskoj akademiji, odnosno osnovana je prva visokoškolska obrazovno-naučna ustanova policijske struke u našoj zemlji. „Profesor Marković nije bio samo nastavnik Ustavnog i Upravnog prava i predsednik Saveta Policijske akademije, profesor Marković je bio naš mentor. Naučio nas je šta znači čast, šta znači patriotizam, kako voleti svoju Srbiju. Prvu klasu Policijske akademije često nazivaju klasom profesora Markovića. Mi to i jesmo, tom činjenicom smo se uvek ponosili i bićemo ponosni i u budućnosti“, naglasio je rektor dr Đurđević.
Prisutnima se obratio i dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu prof. dr Zoran Mirković, istakavši da je javno delovanje profesora dr Markovića predmet zaključivanja i razmišljanja za sve nas. „Velika je korist od velikih ljudi. Ratko Marković je bio veliki čovek, a naše je da čuvamo uspomenu na takve ljude“, zaključio je dekan dr Mirković.
Prodekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu prof. dr Milan Rapajić, obratio se prisutnima ukazavši da je profesor dr Marković već imao zavidnu naučnu i nastavnu karijeru u trenutku kada je postao profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. „Reč je o patrioti prvog reda, čoveku koji je zadužio svoje otačastvo i dao zadatak budućim generacijama da ga slede u pravcima u kojima je delovao“, rekao je profesor dr Rapajić.
U okviru prve sesije pod nazivom: „Ratko Marković: čovek u (ne)vremenu“ govorili su: prof. dr Budimir Košutić, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu („Ratko Marković: izuzetan čovek i profesor u vremenu čudnom“); akademik prof. dr Kosta Čavoški, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu („Spisateljska delatnost Ratka Markovića u listu „Pečat”); prof. dr Milenko Kreća, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu („Doprinos profesora Markovića u radu Pregovaračkog tima SR Jugoslavije na Mirovnoj konferenciji o Jugoslaviji“); prof. dr Milan Jovanović, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu („Ratko Marković između prava i politike“); prof. dr Aleksandar Đurđev, Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu („Nekoliko generacijskih pogleda o prijatelju“) i Slobodan Miletić, nekadašnji sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova i nastavnik na Policijskoj akademiji („Ćutanja Ratka Markovića“).
Druga sesija pod nazivom „Gledišta o izvršnoj funkciji državne vlasti“ obuhvatila je izlaganja: prof. dr Zorana Tomića, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu („Lične „sličice” o Profesoru, uz pogled profesora Ratka Markovića na izvršnu vlast“); prof. dr Marka Davinića, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu („Shvatanje kontrole uprave u delima profesora Ratka Markovića“); prof. dr Sretena Jugovića, Kriminalističko-policijski univerzitet: („Sistem upravnog prava profesora Ratka Markovića“), prof. dr Milana Rapajića, Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu: „O izvršnoj vlasti u delu profesora Markovića“.
Sesija pod nazivom „Vladavina prava i konstitucionalizacija ljudskih prava“ uključila je izlaganja: prof. dr Marijane Pajvančić, Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu („Izbori u vanrednim prilikama: primer Srbije“); prof. dr Radomira Zekavice, Kriminalističko-policijski univerzitet („Načelo vladavine prava u delu Ratka Markovića“); prof. dr Tijane Šurlan, nastavnika Kriminalističko-policijskog univerziteta i sudije Ustavnog suda („O prenormiranosti ljudskih prava u Ustavu iz 2006. godine“); prof. dr Ljubinke Kovačević, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu („Pravo na rad: konstitucionalizacija i normativna sadržina“) i doc. dr Filipa Bojića, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu („Pravo na štrajk kao ustavom zagarantovano pravo“).
U okviru četvrte sesije pod nazivom „Državno pitanje i vertikalna podela vlasti“, izlagali su: prof. dr Slobodan Orlović, Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu („Ustavni pravnik pre političara – profesor Marković glede: „Kosmeta i Rambujea”, „ustavnog lonca bosanskog”, „majke Crne Gore” i „vojvođanske autonomije”); prof. dr Radomir Lukić, Pravni fakultet Univerziteta u Istočnom Sarajevu („Uticaj Ustava Republike Srbije iz 1990. na Ustav Republike srpskog naroda Bosne i Hercegovine iz 1992. godine“); prof. dr Marko Stanković, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu („Koncepcija federalne države Ratka Markovića“) i asist. Aleksa Nikolić, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu („Ratko Marković i vertikalna podela vlasti /teritorijalna autonomija/)“.
Poslednja sesija, pod nazivom „Koncepcijska pitanja ustavnog prava“ obuhvatila je izlaganja: prof. dr Vladana Petrova, nastavnika Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i sudije Ustavnog suda („Zašto je „Ustavno pravo” prof. dr Ratka Markovića „klasik” srpske ustavnopravne književnosti?“); prof. dr Tanasija Marinkovića, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu („Predmet i metod nauke ustavnog prava Ratka Markovića“); prof. dr Darka Simovića, Kriminalističko-policijski univerzitet („Preobražaj ustava i obuhvat ustavne materije prema gledištu Ratka Markovića“); prof. dr Gorana Markovića, Pravni fakultet Univerziteta u Istočnom Sarajevu („Socijalistička ustavnost u delu profesora Ratka Markovića“); dr Mijodraga Radojevića iz Instituta za političke studije, o temi: „Ustavna tradicija u delu Ratka Markovića“ i asist. Aleksandra Cvetkovića, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu („Mesto i značaj ustavne istorije u naučnom delu profesora Ratka Markovića“).
U okviru zaključnih razmatranja, nastavnik Kriminalističko-policijskog univerziteta, moderator i idejni tvorac okruglog stola, prof. dr Darko Simović zahvalio se učesnicima na doprinosu realizaciji ovog uspešnog i sadržajnog skupa, kojim su osvetlani lik i delo uvaženog profesora Ratka Markovića.
