У суботу и недељу, 16. и 17. децембра 2023. године, на Правном факултету Универзитета у Београду одржан је 14. међународни скуп Друштва за античке студије Србије, „Антика и савремени свет“. Овогодишња тема била је „Питање истине и слободе, закона, правде и демократије код античких аутора и у познијој традицији“, а, као и увек скуп је био интердисциплинарног карактера, те је међу учесницима било историчара, филолога, правника, историчара уметности… Упркос чињеници да је већи број пријављених излагача, нажалост, због болести био спречен да се појави, имали смо два успешна радна дана и дуге и плодне дискусије.
Скуп су поздравним речима отворили проф. др Мирко Обрадовић са Филозофског факултета Универзитета у Београду у име Друштва за античке студије Србије, и доц. др Нина Кршљанин, продекан за науку, у име Правног факултета Универзитета у Београду.
Прво пленарно предавање одржао је проф. др Немања Вујчић са Филозофског факултета Универзитета у Београду, на тему „Дримаково краљевство робова на Хиосу“. У свом предавању разбио је популарну романтичну перцепцију о устанцима робова и приказао нам редак полулегендарни пример стварања нове државе (полиса) после успешног устанка робова, али и бројне проблеме у вези са истраживањем извора који о њему говоре, те дилеме у литератури да ли се ради о стварним историјским догађајима или не. Правећи паралелу са заједницама одбеглих робова у новом веку, закључио је да прича о Дримаку делује веома исторично, али значајно књижевни прерађено.
Током првог дана одржане су сесије на теме рецепције антике, историје уметности и историје, те смо имали прилику да чујемо реферате о античким моралним примерима у српским дечјим и школским часописима у XIX веку, о митским мотивима у поезији Бранка Миљковића, о фасцинантном аварском златном појасу изложеном у Музеју Срема (који је ове године први пут приказан јавности, иако је пронађен 1992. године, због конзервације, али и спора око власништва), о античким утицајима у зидном сликарству задужбина средњовековних српских владара под утицајем „ренесансе Палеолога“, о Платоновој критици демократије и његовим сликама различитих типова владавине и типова личности, о представи полулегендарне личности Миноса и минојске таласократије у делима грчких историчара, о озлоглашеном Клеомену из Наукратиса, Александровом номарху (а можда и сатрапу) Египта, и његовом положају…
Други дан отворен је пленарним предавањем у коауторству проф. др Константина Калаханиса са Њујорк Колеџа у Атини, проф. др Евангелије Пану са Националног и каподистријског универзитета у Атини и др Милана С. Димитријевића са Астрономске опсерваторије у Београду, на тему „Од Аристотела до Ајнштајна: историјска и концептуална еволуција појма времена“. Чули смо о вечитој људској потреби за мерењем времена, те ставу да почетак оријентисања у времену означава први траг цивилизације. Представљене су концепције времена код Зенона, Аристотела и Платон, те истакнут Аристотелов концепт посматрача, неопходан за опажање кретања времена, док је Платон сматрао да је време апсолутно и независно од посматрача. Истакнуте су и мисли Светог Василија Великог и Светог Августина у средњем веку, а у новом веку Њутн, који је сматрао време апсолутним, али користио концепт посматрача као координатни систем, Мајкелсон-Морлијев експеримент који је срушио класичну концепцију физике и Ајнштајнова специјална теорија релативитета, у којој време зависи од референтног система посматрача.
Сесије другог дана биле су посвећене историји науке и правној историји, док, нажалост, археолошка сесија није била одржана због болести учесника. Било је речи о метеоролошким знањима и веровањима у старој Грчкој, о римским новчићима из периода републике и принципата, о појмовном апарату демократије, ставовима данашњих аутора у друштвеним наукама према Аристотелу и Платону, те о занимљивим грешкама преписивача и преводилаца због којих се у Законоправилу Светог Саве није нашла римско-византијска установа curator ventris (старатељ интереса нерођеног детета).
Више фотографија можете видети овде
