U petak, 1. marta 2024. godine, dr Tamara Ilić, naučni saradnik Vizantološkog instituta SANU, održala je predavanje “Tri novele cara Aleksija I Komnina u Nomokanonu Svetoga Save”. U uvodu, dala nam je osnovne informacije o projektu “Od varvara do hrišćana i Romeja”, posvećenom vizantinizaciji centralnog Balkana, koji trenutno sprovodi Vizantološki institut. U kontekstu ove teme, govorila nam je o značajnim promenama koje se dešavaju u srpskoj crkvi i državi u vreme Stefana i Save Nemanjića, a pre svega o Savinom Nomokanonu – Zakonopravilu. Čuli smo o tome šta je poznato o nastanku Zakonopravila i Savinom radu na njemu, te o tome da se ne radi samo o prevodu grčkog izvornika, pa ni samo kompilovanju, već i autorskim intervencijama u vidu tumačenja u tekstu. Fokus predavanja bila je 46. glava Zakonopravila, u kojoj su sadržane tri novele cara Aleksija I Komnina (1081-1118). Novele nisu poređane hronološki. Prvo ide novela iz 1095. godine kojom se uvodila olakšica onima koji su tvrdili da su rođeni od slobodnih roditelja (Bugara i sličnih), tako što se, pošto oni iznesu svedoke za svoje tvrdnje, zabranjivalo gospodarima da im suprotstavljaju svoje svedoke, te se i za njih propisivao obavezan crkveni brak. Ona iz 1084. propisivala je podizanje uzrasta veridbe na nekadašnji uzrast za brak (12 i 14 godina), te obavezni svešteni obred koji je činio veridbu obavezujućom nalik na brak u smislu preljube i zabrane neosnovanog raskida. Novela iz 1092. uvodila je razliku između potpunog i nepotpunog obručenja (zaključenog pre propisanog uzrasta), te mogućnost carske dispenzacije za ovo poslednje u opravdanim slučajevima. Čuli smo i o odstupanjima srpskog teksta od poznatih grčkih izvornika (uključujući i više podataka o donošenju novele iz 1084. godine), o bogatstvu srpske pravne terminologije koja se u tekstu koristi, mada i ponekad nepreciznom (ili barem anahronom) nalaženju srpskih ekvivalenata romejskim, a ukratko i o drugim pravilima o veridbi u 56. glavi Nomokanona. Govoreći o razlozima za unošenje ovih novela u tekst Zakonopravila, dr Ilić istakla je značaj romejskog bračnog prava, te preciznih uputstava za episkope, za mladu srpsku crkvu, ali i kulturni značaj romejskih obrazaca za tadašnju srpsku elitu.
Više fotografija možete videti ovde
