У оквиру Општег семинара на Правном факултету Универзитета у Београду, 27. марта 2024. године, о различитим аспектима живота и дела Михаила Константиновића, а поводом нових издања књига „Политика споразума, дневничке белешке 1939 – 1941, Лондонске белешке 1944 – 1945“ и „Баштина Михаила Константиновића“, говорили су: проф. др Драгољуб Поповић (бивши судија Европског суда за људска права и адвокат), др Борис Милисављевић (научни саветник Балканолошког института САНУ), проф. др Јовица Тркуља (Правни факултет Универзитета у Београду) и доц. др Нина Кршљанин (Правни факултет Универзитета у Београду).
Коуправник Општег семинара, доц. др Милош Здравковић је отворио трибину исказавши велико задовољство што постоји прилика да се разговара о тако интересантној личности и историјском периоду, те потом предао реч говорницима.
Први говорник, проф. др Драгољуб Поповић, истакао је да Константиновићеви записи захватају постанак југословенске државе, као и однос према државном удару и према пакту са Силама Осовине, у оквиру чега Константиновић темељно бележи и туђе ставове. Он је додао и да је Константиновић био против пакта и за одбрану земље, али уз напомену да само легитимна влада може да брани (против Симовићевог пуча). На крају се осврнуо на то да је спорно да ли је Константиновић поднео оставку на месту министра. Поповић сматра да јесте, али да је на наговор својих пријатеља и Цветковића повукао оставку.
Следећи говорник, др Борис Милисављевић, указао је на значај Константиновићеве баштине, истичући посебно архивску грађу као извор који нас највише приближава веродостојном приказу прошлости (иако је и она оптерећена емоцијама, идеологијама и утисцима). Потом је навео да “Политика споразума” обухвата важна питања о федерализму, односу различитих правно-политичких традиција. Милисављевић је на крају указао на значајну улогу Слободана Јовановића.
Доц. др Нина Кршљанин се осврнула на проблем са изучавањем историје Југославије на домаћим просторима, рекавши да је то компликован процес, који је оптерећен идеолошким односом према историји и на коме се постепено ради. Ипак, додала је да се, упркос тешкоћи да се тај период историје обради на довољно адекватан начин, о њему предаје на Правном факултету – као што се и социјалистичко право све више обрађује са потребном идеолошком дистанцом. На крају је скренула пажњу на актуелни проблем скорих и надолазећих генерација деце и студената, којима недостаје базично познавање историје.
Бранка Драгосавац се, као заменица управнице библиотеке Правног факултета и рецензент новообјављених књига, захвалила ауторима што су јој указали такву част и поверење. Она је истакла да је Константиновић био управник факултетске библиотеке у Суботици, као и библиотеке Правног факултета у Београду. Потом је навела да је радује генерални пораст библиографских истраживања, као и то да је исправљена неправда из 1947. године када је речено да Константиновић није довољно писао, што демантује број наведених библиографских јединица.
Професор Јовица Тркуља се, као последњи говорник, захвалио свим учесницима који су допринели припреми књига „Политика споразума, дневничке белешке 1939 – 1941, Лондонске белешке 1944 – 1945“ и „Баштина Михаила Константиновића“. Као уредник, приређивач и коаутор, он је нагласио да то није био узалудан труд. Потом је истакао да саме књиге најбоље говоре за себе, те да он жели да понуди само неколико напомена. Прва од њих се односила на то да ова Константиновићева дела захватају драматично време и догађаје. Друга је да су Лондонске белешке писане као дневник у личне сврхе, без помисли да буду публиковане, уз молбу његовом сину да тако и буде. Међутим, син је прекршио његов захтев, да белешке не би пропале или биле злоупотребљене, јер су сувише значајне. На крају је рекао и да ове публикације нуде важне и неопходне допуне, коментаре и тумачења иначе тешко разумљиве грађе из бележака, које обухватају мноштво имена и личности чије је улоге тешко разумети без контекста. Упутио је и захвалност издавачима књиге, нагласивши да је и то био сложен процес.
На крају је уследио део трибине посвећен питањима и коментарима публике, која је исказала велико интересовање за тему.
