У оквиру Општег семинара, 14. маја 2024. године, на Правном факултету Универзитета у Београду, одржана је дискусија на тему „Стање права пацијената у Србији: Најчешће повреде и механизми заштите“. Дискусију је модерирала редовна професорка Марија Kараникић Мирић с Правног факултета Универзитета у Београду, а као гост предавач учествовала је Марина Мијатовић, адвокатица чији је рад највише усмерен на управне, парничне и кривичне поступке у области медицинског права.
Професорка Марија Kараникић Мирић отворила је Семинар уводним излагањем о актуелном стању права пацијената у Србији, с нарочитим акцентом на законску регулативу. Истакла је да је право пацијената комплексно подручје које захтева пажљиву анализу како би се осигурала адекватна заштита њихових права, наглашавајући да је пацијент данас „партнер у процесу лечења“.
Адвокатица Марина Мијатовић је у свом излагању детаљно анализирала најчешће повреде права пацијената које се јављају у пракси. Посебно је истакла проблеме везане за право на информисаност пацијената, право на приватност и право на квалитетну здравствену заштиту. Адвокатица је нагласила да су пацијенти често неинформисани о својим правима или им је приступ информацијама отежан, што доводи до повреда њихових права. Семинар је такође обухватио правни оквир који се односи на права пацијената, посебно истичући механизам заштите тих права како је предвиђено Законом о правима пацијената. За помоћ у остваривању и заштити својих права из области здравствне заштите и здравственог осигурања, пацијент може да се обрати: саветнику за заштиту права пацијената у локалној самоуправи, Савету за здравље, надлежном инспекцијском органу и директору здравствене установе. Међутим, истакнуто је да грађани често нису упознати са постојањем ових механизама, укључујући недостатак информација о њиховој локацији и самом поступку заштите.
У даљем току Семинара, посебан нагласак стављен је на проблем информисаног пристанка, који представља битан сегмент заштите права пацијената. Дискусија је истакла да пацијенти често нису довољно детаљно упознати са садржајем и значајем текстова које потписују приликом давања пристанка за медицинске поступке или лечење. Овај недостатак информисаности може довести до ситуација у којима пацијенти нису у потпуности свесни могућих последица или алтернатива лечењу којима пристају. У том контексту, истакнута је важност унапређења праксе информисања пацијената, како би им се омогућило да донесу одлуке о свом здравственом третману. Предложене су различите мере, укључујући побољшање комуникације између медицинског особља и пацијената, пружање јасних и разумљивих информација о поступцима и ризицима, као и осигурање да пацијенти имају довољно времена и простора да поставе питања и размисле о својим опцијама пре доношења одлука.
Суд части Лекарске коморе такође је споменут као део механизама заштите пацијената, али се често наилази на неуспешне поступке због застарелости у већини случајева. Ово је истакнуто као значајан изазов у остваривању права пацијената и потреба за реформом у приступу решавању ових случајева. Последњи сегмент дискусије био је посвећен проблемима у кривичним и парничним поступцима, посебно у вези са вештачењима. Адвокатица је истакла да се у пракси често јављају изазови када вештаци прелазе границе своје стручности и улазе у подручје правне анализе, нарочито у вези са оценом узрочности. Ова пракса наглашава потребу за континуираном едукацијом судија у сложеним медицинским споровима.
У дискусији су учествовали и студенти Правног факултета Универзитета у Београду, али и представници адвокатуре, постављајући питања и износећи своје ставове о теми, доприносећи разноврсним перспективама и искуствима. Многи од њих су поделили личне примере и искуства из праксе, додајући дубљи контекст и разумевање проблема који су обрађивани на Семинару. Ово је обогатило дискусију и омогућило учесницима да сагледају различите аспекте проблема права пацијената из различитих углова, што је допринело богатијем и свеобухватнијем разумевању теме.
На крају скоро двочасовне дискусије, закључено је да је неопходно континуирано радити на унапређењу правног оквира и подизању свести јавности о правима пацијената. Такође је истакнуто да је важно активно укључивање адвокатуре, здравствених стручњака и државних институција у процес заштите права пацијената како би се осигурала адекватна заштита и правна подршка у случају повреда.
