Nakon skupa pod istim nazivom, uspešno održanog od 29. novembra do 1. decembra 2023. godine, na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu upriličeno je i predstavljanje zbornika radova „Socijalističko pravo u Jugoslaviji 1945-1990“. Najpre su se publici obratili urednici i predsedavajući skupa, prof. dr Boris Begović, emeritus prof. dr Dejan Popović i prof. dr Zoran Mirković, dekan Pravnog fakulteta. Nakon kratkog uvoda, prof. Begović je prepustio reč prof. Popoviću, koji je skicirao razvoj događaja koji su doveli do ovog skupa i zbornika – od početne ideje, preko organizovanja skupa, odabira tema i autora, te prikupljanja radova i objavljivanja zbornika. O značaju teme i nastanku ideje za ovaj skup i zbornik govorio je treći urednik, prof. Mirković, napominjući da je u okvirima centralne Evrope pravna istorija socijalizma već bila i ranije prepoznata kao legitimna sfera naučnog interesovanja. Saznanja o publikacijama na ovu temu koje su priređene pri Evropskom institutu za pravnu istoriju u Frankfurtu na Majni, podstakle su ga da slične potraži ne samo u prostoru bivše Jugoslavije, već i u Bugarskoj i Rumuniji, doduše, bez naročitog uspeha.
O samim temama koje su odabrane i obrađene u ovom trotomnom izdanju od oko 1000 stranica, pored urednika, govorila je nekolicina od preko 30 autora koji su svojim radovima preuzeli ulogu pionira u izučavanju pravnog poretka socijalističke Jugoslavije. Nastavnici sa našeg fakulteta: prof. dr Vanja Bajović, prof. dr Tatjana Jevremović Petrović, prof. dr Vuk Cucić, prof. dr Ljubinka Kovačević, doc. dr Nikola Ilić, kao i prof. dr Marko Božić, sa Pravnog fakulteta Univerziteta Union i asist. Bojana Arsenijević, sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu, dotakli su se u svojim izlaganjima najzanimljivijih pojedinosti, motivacija za istraživanje, (ne)očekivanih rezultata i izazova kod pristupanja svojim, kao i povezanim temama.
Svi oni su primetili da pravac razvoja socijalističkog pravnog poretka u Jugoslaviji nije uvek bio identičan u svim granama prava. Njegova izgradnja i razgradnja, pa i utelovljavanje u pravne sisteme država nastalih njenim raspadom, bitno je variralo od grane do grane prava. Iako se njegov značaj često poriče, tekovine ovog „pravnog rukavca“, dobre ili loše, ostavile su veliki uticaj – od metodološkog (dijalektički materijalizam) do čisto praktičnog. Tako, mnoga od rešenja ZKP-a iz 1953, mogu se sretati i u važećem zakonodavstvu, neka od današnjih uspešnih privrednih društava počela su kao OUR-ovi, a „ideološki prečišćen“ ZOO i dalje stoji na snazi kao osnovni izvor obligacionog prava u više bivših jugoslovenskih republika.
Predstavljanje je zaključio prof. Begović, duhovitim poređenjem ovog projekta (samo donekle i bivše države) sa dešavanjima oko misije Apolo 13 i istoimenim filmom. Iako su počeci obećavali, u njegovom toku dolazilo je do nepredviđenih okolnosti, „krpljenja“ i novih „kvarova“, neočekivanih rizika – za razliku od kosmonauta, ne i po život trojice urednika – da bi na kraju sve bilo okončano uspešno (ovde se „Socijalističko pravo“ i socijalističko pravo razilaze). Na samom kraju, on, kao jedan od „pilota“, odjavio je ovaj projekat, premda se može osnovano smatrati da je posredi tek početak velikog naučnog rada koji predstoji na ovom polju.
