U petak, 25. oktobra 2024. godine, prof. dr Vladimir Simič, penzionisani profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Ljubljani, održao je predavanje „Da li prirodnopravna misao počinje sa Homerom?“ Posle kraćeg uvoda o značaju Homera i njegovih epova za kasniju Grčku, skrenuo je pažnju na obilje pravnoistorijske građe na različite teme u epovima. Govorio je o značaju skupština i kraljeva, odnosno vojskovođa, te božanskoj zaštiti koju je njihova vlast uživala. Prirodnim pravom su u ovom periodu smatrane ustanove zajedničke pravnim sistemima svih polisa: zamislivo je i vezivanje ovoga sa implicitnom idejom da pravo potiče od bogova, te da je drevno i večno (ideja koja se pojavljuje i u Sofoklovoj “Antigoni”). Termini themis i dike, te istoimene boginje pravde (Temida i Dike) pojavljuju se na više mesta u epovima. Mada je grčko društvo tog vremena staleški nejednako, pojavljuje se i tema jednakosti pred bogovima, kroz priču o Odiseju i njegovom robu Eumeju, koji ga je tretirao sa poštovanjem iako ga nije prepoznao. Konačno, pitanje koje se postavlja Odiseju u više navrata – da li je sreo ljude bez prava – svedoči o tome da se pravo smatra univerzalnim za sve ljude koji žive u zajednici. Odsustvo skupština i zakona, ali i zajednice, podvlači se i za kiklope, koji žive samotno i, sem žene i dece, nemaju potrebu za drugima od svoje vrste, jer sami imaju dovoljno svega za život. Ipak, Odisej se obraća Polifemu kao da i on priznaje kao univerzalno pravo gostoprimstva. Konačno, kroz ep se pojavljuje i više pohvala pravednosti i pravednih vladara. Iako se u homersko doba ne može videti konzistentna prirodnopravna misao, po mišljenju profesora Simiča, njeni koreni su tu, a značaj epova doveo je do toga da ti koreni utiču na razvoj daljih stavova o pravu i pravdi u grčkom društvu.
