У петак, 15. новембра 2024. године, проф. др Драгана Димитријевић са Одељења за класичне науке Филозофског факултета Универзитета у Београду одржала је предавање „Хеленски и српски дух Анице Савић Ребац“. Говорила нам је о животу и делу ове значајне научнице и песникиње, уз богате илустрације из изворног материјала. Од првих објављених песама и превода још увек девојчице Анице Савић, преко пријатељства њене породице са познатим песником (и правником) Лазом Костићем, па до студија класичних наука због којих се цела породица преселила у Беч, јасно је било да се ради о младој жени са великим талентом и мотивацијом, која је обећавала и у уметничком и у научном смислу. Њена каријера у Југославији била је пуна успона и падова, уз противљење многих мушких колега њеном објављивању књига (и песничких и стручних), као и ангажовању на Универзитету. Тек је у социјалистичкој Југославији ангажована као професор на Филозофском факултету Универзитета у Београду, поставши тако прва његова жена професор класичних наука. Веома важна линија у њеном животу била је и љубав са супругом Хасаном Репцем, после чије смрти 1953. године ни сама није видела сврху даљег живљења, те је одузела себи живот. Коначно, професорка Димитријевић нас је обавестила и да су у архиви Анице Савић Ребац пронађена њена скрипта прво из римске, а затим и из хеленске књижевности, те да се ради о изузетно квалитетним текстовима чије објављивање је у плану.
