Правни факултет Универзитета у Београду отвара позив за учешће на Шестој студентској конференцији из правне историје – Iustoria 2025, која ће се одржати од 25. до 27. марта 2025. године, са темом „Рат и мир (у правној историји)“.
У 2025. години навршиће се 80 година од завршетка Другог светског рата. Овај крвави сукоб донео је незапамћена разарања, патњу и огромне људске жртве (преко 70 милиона), али и пораз нацистичке Немачке, фашистичке Италије, империјалног Јапана и осталих чланица Сила осовине. Након његовог завршетка, Савезници, државе победнице, решиле су да успоставе систем међународног организовања, у оквиру нове Организације уједињених нација, како би се кроз вишестрану дипломатију, утврђене процедуре, као и механизме међусобног обуздавања све више блоковски супротстављених великих и регионалних сила, обезбедио трајни(ји) мир. Нажалост, многобројни регионални (често „прокси”) ратови, који су уследили у наредним деценијама, неки од којих трају и дан-данас, показали границе оваквог система.
Ратови су, наравно, тамни део људске историје, без кога се не може разумети ни правна историја. Већ први мировни уговор, склопљен пре 3300 година, између Хетитске државе и Египатског новог краљевства, показује да овакво прекидање непријатељстава често подразумева и значајне правне последице: утврђивање граница, размену талаца… Неки од мировних уговора су читави трактати, док други, рецимо онај којим је пре скоро 140 година окончан Српско-бугарски рат, садрже свега једну реченицу.
Вековима се један на други настављају два тока: обичаја ратовања – данас најчешће утврђени међународним конвенцијама – и мировне одредбе, које утврђују куда даље након завршетка истог ратовања. Темама рата и мира бавили су се многобројни научници, махом из области друштвено-хуманистичких наука, особито историјске и правне. Дело Хуга Гроција „О праву рата и мира” поставља корене међународног јавног права; „Вештачење о кривици за рат 1914.” Хермана Канторовича, три касније помера границе теоријскоправног разумевања одговорности држава у изазивању, отпочињању и вођењу рата.
Поред међународног права, међутим, питања рата и мира релевантна су и у многим гранама националних права. Правно уређење војних снага, њиховог регрутовања и накнаде релевантно је у свим правима, од римских легионара и античких плаћеника, преко бројних војничких земљишних поседа старог и средњег века, до питања служења војног рока и приговора савести у новом веку. Ту су и питања попут таквих може ли било ко да ступи у сваки род војске, какво оружје и опрему има право да носи, на који начин држава финансира војне подухвате, те каква ограничења поставља војницима и официрима, од могућности учешћа у политичком животу до тога да ли им је потребна дозвола да би се оженили. А, наравно, питање учешћа жена у ратовању (и улога које су им на бојном пољу доступне) представља широко поље тема за себе.
Казненоправни прописи садрже различите санкције за понашање војника и учесника у рату, од малих прекршаја војне дисциплине у мирно време, до тешких казни за издају или ратне злочине. У грађанском праву, могу се поставити бројна питања, од тога како ратно стање утиче на рокове и услове испуњења у миру уговорених облигација, преко тога ко је и на који начин одговоран за штету причињену ратним дејствима, до питања када ће се лице нестало у ратним сукобима сматрати умрлим, и шта ће бити последице ако се ипак врати живо. Још клинописни зборници садрже прописе о томе шта ће се десити ако се војникова супруга преуда мислећи да је он пао у борби, док су за време Другог светског рата били дозвољени чак и постхумни бракови! А велика смртност мушкараца у ратовима доводила је до многих правних мера, од обавезе старих германских краљева да се старају о удовицама и сирочићима својих ратника, до олакшавања борбе за женско право гласа после великих светских ратова ХХ века.
Подстичемо студенте да се баве свим темама у вези рата и мира, наравног, у оквиру правноисторијског контекста. Ратови и сукоби који и даље трају нису подобни за овакво проучавање, пошто се њихове последице (у најширем смислу) не могу још увек у потпуности докучити.
За учешће у конференцији могу се пријавити сви студенти основних и постдипломских студија правних факултета и других факултета друштвених наука. Пријаве треба да садрже основне личне податке (име и презиме, факултет, ниво, смер и годину студија) и проширени апстракт рада, дужине од 500 до 1000 речи. Могуће је излагање на српском или енглеском језику – охрабрујемо пријаве на енглеском ради лепше комуникације са учесницима из иностранства.
Пријаве се шаљу на адресу iustoria@ius.bg.ac.rs до 15. фебруара 2025. Студенти ће бити обавештени да ли је њихова пријава прихваћена до 20. фебруара. За све додатне информације можете се обратити на исту адресу, а крупније новости ћемо објављивати и на званичној Фејсбук страници конференције https://www.facebook.com/iustoria/
Као и на прошлим конференцијама, поред излагања својих колега, студенти ће на конференцији имати прилику да чују и неколико наставничких предавања од стране реномираних стручњака – више детаља ће бити у коначном програму.
Конференција ће се одржавати у хибридном формату, са могућношћу учешћа уживо или онлајн. Потрудићемо се да учесницима ван Београда који желе да учествују уживо обезбедимо смештај у студентском дому или у приватном аранжману код студената-домаћина из Београда, зависно од расположивости места.
Коначне верзије радова излаганих на конференцији, уз финалне измене и исправке у разумном року после конференције, биће предате за објављивање у часопису „Весник правне историје / Herald of Legal History“ (http://epub.ius.bg.ac.rs/index.php/Vesnik/index). Рок за предају радова је 15. јул 2025. године.
