Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu otvara poziv za učešće na Šestoj studentskoj konferenciji iz pravne istorije – Iustoria 2025, koja će se održati od 25. do 27. marta 2025. godine, sa temom „Rat i mir (u pravnoj istoriji)“.
U 2025. godini navršiće se 80 godina od završetka Drugog svetskog rata. Ovaj krvavi sukob doneo je nezapamćena razaranja, patnju i ogromne ljudske žrtve (preko 70 miliona), ali i poraz nacističke Nemačke, fašističke Italije, imperijalnog Japana i ostalih članica Sila osovine. Nakon njegovog završetka, Saveznici, države pobednice, rešile su da uspostave sistem međunarodnog organizovanja, u okviru nove Organizacije ujedinjenih nacija, kako bi se kroz višestranu diplomatiju, utvrđene procedure, kao i mehanizme međusobnog obuzdavanja sve više blokovski suprotstavljenih velikih i regionalnih sila, obezbedio trajni(ji) mir. Nažalost, mnogobrojni regionalni (često „proksi”) ratovi, koji su usledili u narednim decenijama, neki od kojih traju i dan-danas, pokazali granice ovakvog sistema.
Ratovi su, naravno, tamni deo ljudske istorije, bez koga se ne može razumeti ni pravna istorija. Već prvi mirovni ugovor, sklopljen pre 3300 godina, između Hetitske države i Egipatskog novog kraljevstva, pokazuje da ovakvo prekidanje neprijateljstava često podrazumeva i značajne pravne posledice: utvrđivanje granica, razmenu talaca… Neki od mirovnih ugovora su čitavi traktati, dok drugi, recimo onaj kojim je pre skoro 140 godina okončan Srpsko-bugarski rat, sadrže svega jednu rečenicu.
Vekovima se jedan na drugi nastavljaju dva toka: običaja ratovanja – danas najčešće utvrđeni međunarodnim konvencijama – i mirovne odredbe, koje utvrđuju kuda dalje nakon završetka istog ratovanja. Temama rata i mira bavili su se mnogobrojni naučnici, mahom iz oblasti društveno-humanističkih nauka, osobito istorijske i pravne. Delo Huga Grocija „O pravu rata i mira” postavlja korene međunarodnog javnog prava; „Veštačenje o krivici za rat 1914.” Hermana Kantoroviča, tri kasnije pomera granice teorijskopravnog razumevanja odgovornosti država u izazivanju, otpočinjanju i vođenju rata.
Pored međunarodnog prava, međutim, pitanja rata i mira relevantna su i u mnogim granama nacionalnih prava. Pravno uređenje vojnih snaga, njihovog regrutovanja i naknade relevantno je u svim pravima, od rimskih legionara i antičkih plaćenika, preko brojnih vojničkih zemljišnih poseda starog i srednjeg veka, do pitanja služenja vojnog roka i prigovora savesti u novom veku. Tu su i pitanja poput takvih može li bilo ko da stupi u svaki rod vojske, kakvo oružje i opremu ima pravo da nosi, na koji način država finansira vojne poduhvate, te kakva ograničenja postavlja vojnicima i oficirima, od mogućnosti učešća u političkom životu do toga da li im je potrebna dozvola da bi se oženili. A, naravno, pitanje učešća žena u ratovanju (i uloga koje su im na bojnom polju dostupne) predstavlja široko polje tema za sebe.
Kaznenopravni propisi sadrže različite sankcije za ponašanje vojnika i učesnika u ratu, od malih prekršaja vojne discipline u mirno vreme, do teških kazni za izdaju ili ratne zločine. U građanskom pravu, mogu se postaviti brojna pitanja, od toga kako ratno stanje utiče na rokove i uslove ispunjenja u miru ugovorenih obligacija, preko toga ko je i na koji način odgovoran za štetu pričinjenu ratnim dejstvima, do pitanja kada će se lice nestalo u ratnim sukobima smatrati umrlim, i šta će biti posledice ako se ipak vrati živo. Još klinopisni zbornici sadrže propise o tome šta će se desiti ako se vojnikova supruga preuda misleći da je on pao u borbi, dok su za vreme Drugog svetskog rata bili dozvoljeni čak i posthumni brakovi! A velika smrtnost muškaraca u ratovima dovodila je do mnogih pravnih mera, od obaveze starih germanskih kraljeva da se staraju o udovicama i siročićima svojih ratnika, do olakšavanja borbe za žensko pravo glasa posle velikih svetskih ratova HH veka.
Podstičemo studente da se bave svim temama u vezi rata i mira, naravnog, u okviru pravnoistorijskog konteksta. Ratovi i sukobi koji i dalje traju nisu podobni za ovakvo proučavanje, pošto se njihove posledice (u najširem smislu) ne mogu još uvek u potpunosti dokučiti.
Za učešće u konferenciji mogu se prijaviti svi studenti osnovnih i postdiplomskih studija pravnih fakulteta i drugih fakulteta društvenih nauka. Prijave treba da sadrže osnovne lične podatke (ime i prezime, fakultet, nivo, smer i godinu studija) i prošireni apstrakt rada, dužine od 500 do 1000 reči. Moguće je izlaganje na srpskom ili engleskom jeziku – ohrabrujemo prijave na engleskom radi lepše komunikacije sa učesnicima iz inostranstva.
Prijave se šalju na adresu iustoria@ius.bg.ac.rsdo 15. februara 2025. Studenti će biti obavešteni da li je njihova prijava prihvaćena do 20. februara. Za sve dodatne informacije možete se obratiti na istu adresu, a krupnije novosti ćemo objavljivati i na zvaničnoj Fejsbuk stranici konferencije https://www.facebook.com/iustoria/
Kao i na prošlim konferencijama, pored izlaganja svojih kolega, studenti će na konferenciji imati priliku da čuju i nekoliko nastavničkih predavanja od strane renomiranih stručnjaka – više detalja će biti u konačnom programu.
Konferencija će se održavati u hibridnom formatu, sa mogućnošću učešća uživo ili onlajn. Potrudićemo se da učesnicima van Beograda koji žele da učestvuju uživo obezbedimo smeštaj u studentskom domu ili u privatnom aranžmanu kod studenata-domaćina iz Beograda, zavisno od raspoloživosti mesta.
Konačne verzije radova izlaganih na konferenciji, uz finalne izmene i ispravke u razumnom roku posle konferencije, biće predate za objavljivanje u časopisu „Vesnik pravne istorije / Herald of Legal History“ (http://epub.ius.bg.ac.rs/index.php/Vesnik/index). Rok za predaju radova je 15. jul 2025. godine.
