О катедри
Основне, мастер, докторске студије и специјалистичке студије
Катедра за теорију, социологију и филозофију организује наставу на предметима који представљају основни и неизоставни део правничког образовања. Настава организована на нивоу основних, мастер, докторских и специјалистичких студија изводи се у оквиру мањих студентских група, у оквиру којих се негују култура критичког мишљења, отвореног разговора о горућим правним, друштвеним и политичким питањима, динамичне размене идеја засноване на комуникацији између студената и наставника. Наставници преносе студентима фундаментална теоријска и филозофска знања у области права, политике и друштва, настоје да осветле везу између друштвене стварности и права, уче студенте да спознају утицај друштвених институција на стварање и примену права, да их упознају са актуелним теоријско-правним питањима, уче их да критички проматрају друштвене проблеме и подстичу их да самостално и методолошки засновано спроводе истраживања права, квантитативна и квалитативна истраживања друштвених појава које су за право значајне, и да научно и аналитички обрађују основне појмове правне, политичке и социјалне теорије и филозофије.
Научно-истраживачки рад
Наставници на предмету Увод у право и Филозофија прави основали су Српско удружење за правну и социјалну филозофију (IVRSerbia) у оквиру кога се организују многобројне научне расправе у области права, политичке и социјалне филозофије и теорије, остварује се међународна сарадња са научним институцијама и унапређује и развија интердисциплинарну делатност.
Као једна од активности, сваке године се организује Студентска конференција из теорије и филозофије права, а најбољи радови се објављују у Часопису за правну, политичку и социјалну теорију – Eudaimonia. Часопис излази два пута годишње, а други број је отворен за све прилоге. Активности конференције координирају студенти, а студенти чине и најзначајнији део редакције часописа.
У оквиру Удружења у сарадњи с Катедром делује и Београдска група за теорију права (Belgrade Legal Theory Group – BLTG), чија се целокупна делатност одвија на енглеском језику. Група организује предавања најеминентнијих стручњака у различитим областима правне, политичке и друштвене теорије и филозофије, критички коментари и расправе о новим књигама и чланцима објављеним у предметним областима. Чланови групе су тренутни и свршени студенти Правног факултета различитих професионалних опредељења, заинтересовани за теоријске и филозофске теме.
Наставници на предмету Основи социологије права основали су Центар за социолошко-правне студије како би пружили институционални оквир за научна (емпиријска) истраживања, развијали научни подмладак и регионално се повезали са другим универзитетским центрима. У оквиру Центра је до сада реализовано неколико квантитативних и квалитативних истраживања већег обима који су се бавили различитим аспектима правничке професије – судском независношћу, професионалним удруживањем судија, самосталношћу адвоката, професионалним преференцијама младих правника, друштвеном улогом тужилаца, положајем жена правника и друго. Под менторством предметних наставника, надарени студенти спровели су истраживања мањег обима, у оквиру којих су се непосредно упознали са различитим представницима правничких професија који су са својим млађим колегама поделили искуства и изазове из своје каријере.
Само једна од активности Центра је PhD Colloquium – семинар намењен студентима докторских студија који има за циљ да младим колегиницама и колегама пружи прилику да представе свој досадашњи истраживачки рад, да добију конструктивне коментаре и сугестије за унапређење своје докторске дисертације, као и да разменe идејe са другим докторандима. За учеснике семинара се одржавају посебна предавања на тему обликовање докторске дисертације и процедура прегледа и оцене, праћење и мерење научних резултата, програми управљања референцама, значај мотивације и превазилажење прокрастинације, како објавити научни чланак итд.
Сви чланови Катедре у својим научним радовима, студијама и монографијама критички анализирају савремене теоријске, филозофске, социолошке и правне проблеме и активно прате упоредноправне трендове.
Чланови Катедре
Катедра за теорију, социологију и филозофију права Правног факултета Универзитета у Београду има једанаест чланова –три редовна професора, четири ванредна професора, једног доцента, једног асистента, једног сарадника у настави и једног демонстратора. Катедра за састанке, консултације, разговоре и облике наставе са мањим бројем студената користи семинар „Драгише Денковића“ који се налази у оквиру факултетске библиотеке.
Из историје
Од самог оснивања Правног факултета у Београду, филозофија права је заузимала значајно место у образовању будућих младих правника. На трагу пионира Јована Стерије Поповића (1806-1856) који је још у оквиру Лицеја држао предавања из предмета „Природно право“, његовог ученика Димитрија Матића (1821-1884) који је у својим изразито либералним филозофскоправним схватањима право поистовећивао са слободом, стварали су и други великани. Само неки од њих били су Живојин Перић (1868-1953) који је поштовање закона дефинисао као моралну дужност, Живан Спасојевић (1874-1938) који је истицао значај социолошке природе права и закона, Божидар С. Марковић (1903-2002) који је између осталог изучавао схватање правде и правичности, као и Тома Живановић (1884-1971) који је својим системом синтетичке правне филозофије направио амбициозан искорак у овој науци. Од значаја за развитак филозофије права, али и за утемељење социологије права имали су и Слободан Јовановић (1869-1958), Ђорђе Тасић (1892-1943), Јован Ђорђевић (1908-1989) и Радомир Д. Лукић (1914-1999).
Социологија права у модерном смислу почиње да се развија на универзитету, где је Правни факултет у Београду био главни протагониста социолошке мисли. Катедра за социологију постоји од 1935. године, а у афирмацији социологије као самосталне науке, која се у оквиру факултета до тада изучавала заједно са статистиком, водећу улогу имао је Слободан Јовановић. Као први професор београдског универзитета који је држао један курс из социологије (у периоду од 1922-1928), Јовановић је био и први који је истакао званичан предлог да социологија постане део факултетског наставног плана. Јовановићеве идеје је даље развијао његов сарадник Ђорђе Тасић, који је основао Друштво за правну филозофију и социологију (1935), а нешто касније је уредио и први српски социолошки зборник радова Социолошки преглед (1938). На трагу Тасићевих амбиција, његов најближи сарадник Радомир Лукић имао је неизмерну улогу у развијању српске социологије.
Одупирући се све јачим званичним политичким дефинисањима социологије као „буржоаске науке“, борио се за увођење социологије као обавезног предмета свих правних факултета у земљи. Био је оснивач и први председник Првог социолошког друштва. Због различитих друштвено-историјских околности које су биле уско повезане са политичко-економским приликама у земљи, редовна настава и уопште изучавање ових правних предмета није било континуирано. Предратно, ратно и послератно стање које се смењивало у оквиру граница наше земље које су биле исто тако променљиве, учинило је да се филозофска, теоријска и социолошка правна мисао једнако преображава. Као таква, она је увек проналазила свој пут, те данас није реликт прошлости, већ врло жива научна област.
Литература:
- Љубица Кандић, Јелена Даниловић, Историја Правног факултета (1808-1905), Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 1997.
- Љубица Кандић, Историја Правног факултета у Београду (1905-1941), Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2002.
- Љубица Кандић, Историја Правног факултета у Београду (1941-1945), Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2005.
- Данило Баста, „Филозофскоправно наслеђе нашег факултета“ у Сто шездесет пет година Правног факултета Универзитета у Београду 1841-2006 (ур. Јовица Тркуља), Центар за пибликације Правног факултета Универзитета у Београду, Београд 2006.
- Милован М. Митровић, Данило С. Вуковић, Основи социологије права, Правног факултета Универзитета у Београду, Београд 2016.
- Слободан Јовановић (1869-1958), Српско социолошко друштво, приступљено 30.09.2021.
- Радомир Лукић (1914-1999), Српско социолошко друштво, приступљено 30.09.2021.
Предмети
Основне академске студије
| Назив предмета (ЕСПБ2) | Семестар | Статус1 |
| Увод у право (12) | I | О |
| Основи социологије права (6) | II | О |
| Аутономно право (2) | VI | И |
| Право и правда (3) | VI | О |
| Политички систем (3) | V | О |
| Мањинска права (2) | VI | И |
| Правна етика (2) | VI | И |
| Родно право (2) | VI | И |
| Увод у филозофију права (3) | VII | О |
| Политичке и правне теорије (3) | VIII | О |
| Писање правних аката приватног права (2) | VII | В |
| Писање правних аката јавног права (2) | VII | В |
| Правна информатика (2) | VIII | В |
| Технике тумачења права (2) | VIII | В |
Мастер академске студије
Докторске академске студије
| Назив предмета (ЕСПБ2) | Семестар | Статус1 |
| Meтoди нaучнoистрaживaчкoг рaдa и вeштине (10) | I | О |
| Основни проблеми филозофије права (10) | II | О |
| Теорија државе и права (10) | II | О |
| Социологија права (10) | II | О |
| Филозофија људских права (10) | III | И |
| Српска филозофија права (10) | III | И |
| Савремене политичке теорије (10) | III | И |
| Правна култура (10) | III | И |
| Друштвене промене и право (10) | III | И |
| Прaвo и мoрaл (10) | III | И |
| Социолошка анализа правничке професије (10) | III | И |
| Социолошки метод у примени права (10) | III | И |
| Правно расуђивање (10) | III | И |
| Правна херменеутика (10) | III | И |
1 О – општеобавезни предмет; С – обавезни предмет са смера; И – изборни предмет; Г – предмет са групе; ПВ – правна вештина; В – вештина; П – пракса.
2 Европски систем преноса и акумулације бодова.
Наставници и сарадници
Редовни професори
Ванредни професори
Доценти
Истраживач са докторатом на пројекту
Асистенти са докторатом
Сарадници у настави
Nothing found.
Сарадници у настави ван радног односа
Nothing found.
Професори емеритуси
Nothing found.
