Beogradska grupa za pravnu teoriju je organizovala svoj prvi online panel u 2022. godini, sa gostujućim predavačem iz socijalne, pravne i političke teorije. Ovog puta, prof. Paolo Sandro (Univerzitet u Lidsu) je predstavio delove svoje skoro objavljene knjige Stvaranje konstitucionalne demokratije: od stvaranja do primene prava.
Moderator prof. Bojan Spaić (Univerzitet u Beogradu) je dao uvodni govor. On je predstavio knjigu kao teorijsku odbranu razlike između stvaranja i primene prava unutar okvira konstitucionalne demokratije. Nakon toga je prof. Sandro izložio sadržaj knjige i ukratko objasnio o čemu su poglavlja. Potom je prešao na argumente iz drugog poglavlja, na koje je primarno i fokusirao svoje izlaganje, ilustrujući dve glavne teme: konstitucionalizam kao „pravna drugost“ i problemi političkog konstitucionalizma.
Glavni fokus prof. Sandra se ticao odnosa između demokratije i konstitucionalizma. On je istakao da inherentne kontradikcije karakterišu pojam konstitucionalne demokratije jer demokratija zahteva neograničenu volju naroda, dok konstitucionalizam želi da zaštiti ljudska prava sasvim nezavisno od bilo kakve vlasti. Kao što je već dobro poznato, konstitucionalizam se ne može izjednačiti sa samom činjenicom postojanja ustava kao takvog i prof. Sandro tvrdi da on iziskuje ograničavanje prava nekim drugim pravom. To ga vodi do potrebe za razlikovanjem između prava kao lex i prava kao ius. U anglo-saksonskoj pravnoj tradiciji ius se može pronaći u običajnom pravu, primenjivanom od strane sudova, pošto je ono skup normi koje potiču iz drugačijeg izvora nego lex (norme koje donosi vlast). Velika Britanija nema kodifikovan ustav, već funkcioniše na osnovu poverenja koje postoji među pravnim i političkim akterima, koji se pridržavaju konvencija. Ideja ius-a je da uvek postoji moralan (pravedan) pravni izvor na koji suveren ne može da utiče. Iz perspektive prof. Sandra, to se takođe može postići kroz kodifikovani ustav koji je pravno iznad običnog zakonodavstva, ukoliko ima ispravnu sadržinu.
Zatim se osvrnuo na britanski konstitucionalizam, rekavši da takvu pojavu ne treba posmatrati kao rezultat nekakve nevidljive ruke i da bi neformalne konvencije trebalo koristiti upravo u vezi sa konstitucionalizmom. Prof. Sandro je nastavio kritikujući Voldronov stav u pogledu distinkcije između ustavnih i običnih normi, smatrajujći da nema dovoljno argumenata u prilog tome da ustavne norme zaista dobijaju sopstveni život kroz sudsko tumačenje i da je takav zaključak izvodljiv samo unutar američkog sistema. U ostalim slučajevima su ustavne odredbe dovoljno određene i slične drugim normama, što znači i da je ustavna kontrola opravdana.
Usledilo je vreme za diskusiju, gde se pokazala velika zainteresovanost publike.
Učesnici su bili usmereni na raznovrsne aspekte: od problematičnih pretpostavki da je u kontinentalnoj pravnoj tradiciji dovoljno osloniti se na volju naroda da, uz skupštinu, izdejstvuje pravedan ustav, do odnosa prema Kelzenovoj tezi da sudije stvaraju pravo i prof. Sandrovo razumevanje ustavnih amandmana koje usvajaju sudovi. Učesnici su takođe hteli da čuju o potencijalnoj neodređenosti ustavnih normi i Paolovom stavu prema tvrdnji da jezičke neodređenosti ne mogu da se poistovete sa pravnim, što bi značilo da pravo nije jezički ograničeno.
Prof. Sandro je odgovarao na pitanja po datom redosledu. Prvo je rekao da definitivno postoji razlika između dve velike pravne tradicije, ali da se u suštini oslanja na veru u narodnu volju kao potecijalni izvor moralnosti i kontrole. Potom je skicirao probleme Kelzenove teorije, tvrdeći da sa takve tačke gledišta nije moguće razlikovanje stvarne primene usvojene norme od istinskog stvaranja norme, kao i da je za Kelzena, kao realistu, sudija svemoguć. Takođe, ukratko je naglasio značaj konteksta u vezi sa potencijalnim prihvatanjem sudskih amandmana, čime je prihvatio oba moguća pristupa. Na kraju se složio da su ustavne odredbe donekle drugačije i završio sa time da sudije ne mogu da se vide kao suveren samo zbog toga što tumače pravo.
Završavajući sastanak, prof. Spaić se zahvalio svima na sjajnoj diskusiji, kao i prof. Paolu Sandru za interesantno predavanje.
