U petak, 13. oktobra 2023. godine, predavanje „Outlines of the History of International Law of the Sea“ održao je prof. dr Aleksandar Viljegžanin (Aleksandr Nikolaevič Vыlegžanin), šef Katedre za međunarodno pravo univerziteta MGIMO. Dao je pregled tradicionalno posmatranih izvora iz 20. veka – akata donetih na Haškoj konferenciji 1930. godine, Konferenciji UN o pravu mora 1958 i UNCLOS iz 1982. godine. Podvukao je značaj pitanja širine pojasa teritorijalnih voda i sukoba interesa između priobalnih država i pomorskih sila u tom pogledu, dok se nije došlo do kompromisa od 12 nautičkih milja. Posle ovog uvoda, međutim, poveo nas je dalje u prošlost i govorio o sukobu ideja Grocijusa i Seldena, odnosno koncepcija otvorenog i zatvorenog mora (Mare Liberum – Mare Clausum), ističući kako se ideja slobodne plovidbe pojavljuje još u diplomatskoj prepisci između ruskog cara Fjodora Ivanoviča i engleske kraljice Elizabete u 16. veku. Otišao je zatim još korak unazad i govorio nam o rodoskim pomorskim zakonima, koji su izvršili značajan uticaj na rimsko, a zatim i romejsko pravo. Opisao nam je ukratko mnoge izvore nastale u srednjem veku: pomorsko pravo Vasilika, Jerusalimskih Asiza (zasnovano pretežno na običajnom pravu istočnog Mediterana, uticalo je na mnoge gradove te regije, uključujući i Veneciju), francuska Oleronska pravila koja su recipirana i u Engleskoj i Španiji, Vizbijske zakone i druge propise gradova Hanzeatske lige, englesku Crnu knjigu admiraliteta, špansku kompilaciju Consolato del Mare… Na kraju, pokazao nam je tragove različitih istorijskih shvatanja u modernim slučajevima, gde različite države shodno svojoj tradiciji različito tumače iste propise međunarodnog prava.
