Compliance – професија будућности
Значај усклађености пословања и допринос Удружења за усклађеност у пословању
„Compliance“ значи усклађеност, али не значи усклађеност свега са свачим, па је и улога Compliance функције у компанијама увек омеђена одређеним оквиром деловања. Ако то није случај, ово би био први задатак запосленог одговорног за усклађеност пословања (Compliance officer) по преузимању дужности. Дакле, овде би значење појма Compliance, односно усклађеност, требало сузити. С друге стране, Compliance не значи само усклађеност пословања компаније са важећим законским оквиром, већ и познавање и поштовање етичких принципа којима се компанија мора водити у свом пословању, како би баланс између жеље за профитом и одрживости пословања довео до пословног успеха. Дакле, овде је потребно проширити значење овог појма.
Проблем настаје и када се за енглеску реч Compliance тражи адекватан превод, па је најтачније и најприхватљивије Compliance преводити као Одговорно или часно пословање. Оба ова назива сугеришу интегритет и систем вредности, односно етичност у понашању, што су свакако обележја функције усклађености пословања и циљеви за које се она залаже. Овде долазимо и до неупитне чињенице да се „комплајанс“ не може објаснити без повезивања са два сродна појма: етиком и културом, где би етика била систем моралних одредница или вредности, култура представљала прихваћен модел понашања заснован на вредностима, а усклађеност била последица оваквог низа. Због тога није довољно да компаније и појединци послују само у складу са законом, већ је потребно да то пословање буде засновано на етичким принципима који никада не могу бити до краја кодификовани, из више разлога. Основни је тај што је систем вредности увек промењива категорија, која кроз време мења свој облик. Такође, ово је разлог зашто се корпоративна култура у многим делима и научним радовима који се баве корпоративним управљањем уздигла до нивоа обавезне претпосатвке успешног пословања сваке компаније.
Полазећи од ових претпоставки, лако је закључити да су основни задаци Compliance функције да заштити компанију од ризика неусклађености који у себи садржи незаконито пословање, али и оно које је супротно етичким принципима. Без ове врсте заштите, коју Compliance функција, као интегрални део система интерних контрола, пружа, компанији би претио губитак поверења клијената, пословних партнера и регулатора, односно нарушавање репутације и пословног резултата. Compliance је корпоративна функција, једна од оних које су установљене да допринесу равнотежи између профита и одрживог пословања. Она подразумева низ правила која обавезују све запослене у компанији, са циљем да се пословање односно понашање менаџмента и запослених уподоби са одређеним стандардима, пре свега у областима које због своје осетљивости захтевају посебну видљивост и третман. Реч је о стандардима који прате основну делатност компаније, доводе до смањења ризика и повећања поверења клијената и партнера.
Иако различит у свакој компанији, па и у компанијама у истом сектору пословања, које продају исте производе и пружају исти сет услуга, основни принципи који су битни за успешно успостављање и рад функције усклађености пословања у организацији су исти. Ово важи и за регулаторне области и теме којима се Compliance бави, а чији број стално расте посебно као последица дигитализације пословања и употребе нових технологија. С друге стране, постоје теме које су једнако битне и актуелне у свим компанијама у свим секторима пословања, па је део комплајанс активности дефинисан у програмима усклађености пословања усмерен на спречавање нетранспарентног пословања, корупције, превара, сукоба интереса, цурења података о личности и оних који то нису, а јесу пословна тајна, итд. Ове теме се могу препознати и у највећим скандалима након којих се Compliance као корпоративна функција обликовао у XX веку, где је успостављен и више пута понављан следећи редослед догађаја– скандал, одговор државе, усклађеност пословања.
Можемо уочити још једну закономерност, а то је чињеница да су компаније у прошлости улагале у Compliance, по правилу, након великих скандала, а не превентивно, како се скандали не би десили. У мањем броју су оне компаније које су училе на туђим грешкама и деловале превентивно гледајући на систем усклађености пословања као на инвестицију, која ће им се сигурно исплатити.
Тако се у систему интерних контрола развијала функција усклађености пословања, чија улога јесте да подржи менаџмент у осетљивим аспектима пословних одлука, а да запослене наведе на исправан начин размишљања, путем обука, саветовања и контрола.
Међутим, без обзира на средину у којој раде, захваљујући чињеници да је Compliance функција релативно млада и самим тим непозната већини, запослени на пословима усклађености пословања су често принуђени да сами оправдају своју улогу у систему, трошак њиховог постојања или добронамерност њихових савета.
Одатле се родила потреба да се ови изоловани појединци повежу, да се њихов рад додатно објасни, а њихова вредност за компаније и друштво у целини истакне. Делујући као платформа за повезивање Compliance заједнице, дељење знања и искуства својих чланова, сарадника и партнера, Удружење за усклађеност у пословању, које је основано 2018. године, шири круг људи, изван саме функције, који се упознају са мисијом ове функције, као и вредностима које су јој поверене на чување.
Поред „традиционалних“ Compliance тема, сведоци смо сталног додавања нових тема и области на, већ и овако, дугачку листу која је функцији усклађености пословања стављена у надлежност. Задатак Удружења је да прати развој нових трендова у пословању, употребу нових технологија и нову регулативу, која добија на замаху, а да онда на нове задатке примени основне принципе усклађености пословања који су једини гарант доброг разумевања и успешне имплементације у организацији.
Стално увођење нових тема, али и сама природа Compliance функције, детерминишу едукацију као главну активност професионалаца у области усклађености пословања. Овде се мисли на оба смера – едукацију запослених који раде у комплајансу, али и преношење знања која они имају другима.
Међутим, сведоци смо недостатка квалитетне едукације, доступне великом броју Compliance професионлаца или онима који то желе да постану, формалних студијских програма. Уочљива је и разлика у развоју Compliance функције у приватном и јавном сектору, иако су теме попут интегритета, етике или корпоративне културе подједнако важне за правна лица у оба сектора. Ова разлика спречава размену искустава и знања, не доприноси уједначавању стандарда и пракси, и лишава нас заједничког рада на усаглашавању прописа у фази хармонизације са најбољим праксама. Посматрајући проблеме на путу развоја усклађености пословања као изазове и са одлучном вољом да се одважимо да својим доприносом променимо ствари на боље, Удружење је у претходном периоду деловало у више праваца. Са поносом можемо да кажемо да смо у сарадњи са Правним факултетом Универзитета у Београду организовали и спровели програм студија за иновацију знања „Усклађеност пословања“, који је похађало више од 60 полазника у периоду од 3 и по месеца, са фондом од преко 60 часова и са неколико десетина предавача из праксе, факултетских професора и представника регулаторних тела. Ове године смо добили и прво помињање функције усклађености пословања у закону који се бави правним лицима са већинским државни власништвом, где је на предлог Удружења усвојена формулација која обезбеђује формирање ове функције као посебне организационе целине у оквиру система интерних контрола. На овај начин отварају се нова радна места за професионалце у овој области.
Kонтрола усклађености пословања као професија доживљава експанзију у последњој деценији. У Србији су тренутно отворене десетине позиција за комплајанс професионалце у банкама, енергетским, фармацеутским и IT компанијама. Иако развој комплајанса у Србији и даље заостаје за развијеним земљама, као професија доживљава експанзију пратећи светски тренд, а разлога за то има више – од присуства великог броја страних компанија са развијеним системима усклађености пословања, преко дигитализације пословања и употреба нових технологија, па до развоја регулаторног оквира који покушава да испрати динамику ове трансформације. Оно што је сигурно, усклађеност пословања представља једну од професија будућности, која се и даље развија и чије границе још увек нису омеђене, како у теорији, тако и у пракси.
Улога запослених на пословима усклађености пословања је да помогну компанијама да њихово пословање буде одрживо и успешно. Пре свега, пословање компаније мора бити у складу са правним оквиром који би Compliance професионалци требало да препознају, разумеју и објасне, као и да обезбеде да интерни процеси и процедуре буду у складу са правилима којима је пословање компаније регулисано. Морају, међутим, и да „виде даље“ од закона и других прописа, да препознају етичке принципе и успоставе, развијају и промовишу систем вредности који ће сваком појединцу помоћи да сачува свој интегритет, а тиме и интегритет и репутацију компаније у којој ради. У пракси, списак активности које стручњаци за усклађености пословања обављају је различит и зависи од величине компаније, броја клијената, комплексности производа и услуга које нуде, сектора пословања…, али су увек усмерени на правовремено препознавање ризика које пословање компаније носи и саветовање највишег менаџмента како би се препознати ризици елиминисали или смањили на прихватљиву меру.
Напомена: текст је заснован на уводном обраћању Милоша Богдановића, председника Удружења за усклађеност у пословању, поводом отварања годишње конференције Удружења за усклађеност у пословању „Промена перспективе“, одржане 3. новембра 2023. године у хотелу Hyatt Regency у Београду, као и интервјуу објављеном на порталу Biznis.rs.
