Објављени уџбеници и монографски радови (30 књига):

• Криминологија (уџбеник, 12 изд.) Београд, 2015;
• Криминолошко наслеђе (зборник текстова, са уводном расправом Увод у криминолошке теорије, 3 изд.), Београд, 2006;
• Организовани криминалитет – криминолошка анализа стања у свету (монографија), Београд, 1998;
• Теорије у криминологији (монографија са 58 преведених текстова), Београд, 2009.
• Организовани криминалитет (уџбеник, коауторски рад са проф. др М. Шкулићем), 2 изд. Београд, 2012 .
• Виктимологија (монографија, коауторски рад са др Б. Симеуновић), Београд, 2011.
• Компарација криминалитета и казнене реакције: Србија – Европа, Београд, 2013.
• Методологија истраживања криминалитета, 2 изд. Београд, 2013 (монографија);
• Право извршења кривичних санкција, 5 изд. Београд, 2014. (монографија);
• Виктимологија – општи део (монографија, коауторски рад са др Б. Симеуновић), Београд, 2015.
• INTERNATIONAL ENCYCOPEDIA OF LAWS – Criminal law – Yugoslavia (међународна монографија – коауторски рад са проф. др З. Стојановићем и проф. др О. Перићем), The Hague, March 2000 (код истог издавача монографија INTERNATIONAL ENCYCOPEDIA OF LAWS – Criminal law – Serbia са коауторима проф. др З. Стојановићем и др В. Бајовић тренутно у штампи).

Приредио је до сада 10 зборника радова: четири под насловом Стање криминалитета у Србији и правна средства реаговања 1-4, Београд, 2007-2010, пет зборника Казнена реакција у Србији 1-5, Београд, 2011-2015. и Зборник радова професора Обрада Перића, Београд, 2007.

Аутор је одредница у више енциклопедијских и лексикографских издања међу којима и Социолошког речника (прир. А.Мимица и М. Богдановић), Београд, 2007.

Остали публиковани радови (чланци, расправе, дискусије, прикази и осврти) обухватају разноврсну проблематику — од криминолошких и пенолошких, преко виктимолошких, криминално политичких, до кривично правних. Уз остале теме, посебно се бави проблемима организованог, компјутерског и криминалитета белог оковратника, делима злоупотребе моћи и злочинима мржње, етиологијом криминалитета малолетника, стањем криминалитета у Србији и другим земљама, упоредним проучавањем кривичног правосуђа, врстама казнених установа, алтернативама казни затвора, декриминализацијом и багателним криминалитетом, проблемима ратних и злочина против човечности и другим темама из кривичних наука.

Од радова објављених у часописима нарочито се издвајају они публиковани у: European Journal of Crime, Criminal Law and Criminal Justice (2-3/2002), International Journal for the Semiotics of Law (1/2002), Varstoslovje (2/2008) као и у водећим домаћим ревијама (Социологија, Анали Правног факултета, Страни правни живот и др.). Један је од аутора прилога у водећем националном зборнику Могуће стратегије развоја Србије који је приредио академик Часлав Оцић, а издала САНУ (2014).

Од радова у међународним зборницима издвајају се они под насловом Beccaria’s criminal policy ideas: actual importance публикован у: International Congress Cesare Beccaria and Modem Criminal Policy (изд. Giuffre, Милано, 1990.) и Criminology and Crime in Serbia коауторски рад објављен у: Mapping the Criminological Landscape of the Balkans (Getoš A., Albrecht H. and Kilchling M. (eds.), изд. Duncker & Humbolt, Берлин, 2014.

Уводне реферате поднео је на великом броју домаћих и научних скупова са међународним учешћем. Учествовао је на више међународних скупова. На Међународном конгресу Cesare Beccaria e la politica criminale (одржан у организацији ОУН и Centro nazionale di prevenzione e di difesa sociale) у Милану децембра 1988. поднео је рад Attualita e importanza di alcune idee del Beccaria in materia di politica criminale. На скупу International Workshop on War – Victimization – Security: The Case of the Former Yugoslavia, Берлин, 2-4. новембар 2001. (организатор Maks-Plank institut, Frajburg) као други уводни материјал презентиран је његов рад Some Problems in Investigation of War Victimization in the Territory of the Former FRY;

Остали радови презентовани на међународним конгресима:

Research on Violent Attacks on Policemen in Serbia – објављено у Зборнику радова са међународне конференције: Policing in Central and Eastern Europe – Past, Present and Futures, Љубљана, септембар 2006;

The Status of Women in Penal Institutions in the Republic of Serbia – коауторски рад (са М. Љубичић) објављено у зборнику са скупа (Глобална међународна конференција EXPERIENCING PRISON у организацији Inter-disciplinary Net у Варшави од 19-21 маја 2011.) на интернет адреси: http://www.inter-disciplinary.net/probing-the-boundaries/persons/experiencing-prison/project-archives/2nd/session-3b-lessons-ignored-women-in-prison

Emphaty or rejection? Guards attitudes towards special – forensic patients – коауторски рад (са М. Љубичић) – презентован на 14. Conference of the European Society of Criminology (ESC), Prag, 10-13 септембра 2014. Интернет адреса http://www.eurocrim2014.com/scientific-program

Characteristics of criminal careers of sexual sex offenders in comparison to other perpetrators – коауторски рад (са Н. Лукић) на 15. Conference of the ESC, Порто, 2-5. септембар, 2015 (Програм Боок, п. 100)

Violence of children against aged parents: the example of Serbia – коауторски рад (са М. Љубичић) на 15. Conference of the ESC, 2-5. септембар, 2015 (Program Book, p. 235).

Учествовао је у више научних пројеката на Правном факултету, Полицијској академији и на Институту за криминолошка и социолошка истраживања. Руководио је Пројектом (2005-2010) Стање криминалитета у Србији и правна средства реаговања који финансирало Министарство науке Србије, а сада (2011-2015) пројектом Казнена реакција у Србији као кључни елемент правне државе код истог Министарства. Члан редакција више научних часописа (Анали Правног факултета; Форум: човек и право; Наука, безбедност, полиција; Безбедност, Зборник Института за криминолошка и социолошка истраживања, Страни правни живот, Зборник Матице српске за друштвене науке и Варствословје).

Од 1995. члан је Светског удружења за криминологију, а члан је и Европског удружења криминолога од његовог оснивања. На годишњој сесији одржаној маја 1997. примљен је у Италијанско удружење за криминологију у својству почасног („дописног“) члана, уз образложење да је то „израз признања због доприноса развоју криминологије“. Од октобра 2007. почасни је члан и Словеначког удружења за криминологију. Децембра 2010. изабран је у председништво Српског удружење за кивично правну теорију и праксу. Држао је предавања по позиву на више универзитета у региону.

Управник је мастер студија Правног факултета, био је члан више тела на Универзитету у Београду (Савет, Веће групација, Стамбена и Међународна комисија) и управних одбора неколико научних установа. Изабран је у више (савезних и републичких) комисија за писање закона из кривичне материје, а тренутно је (у другом мандату) члан Комисије за стицање научних звања Министарства за науку.

Студијске боравке у иностранству користио је у више наврата: септембра 1987. у УНСДРИ у Риму, а у јулу 1990. на Универзитету за странце и на Правном факултету у Перуђи. У току лета 2005. боравио је на Институту за криминологију Универзиитета у Торонту, а децембра 2011. на Институту за криминологију у Тибингену.

Осмислио је и од 2007. уређује најзаначајнију едицију из области кривичних наука код нас под називом Crimen. У њој је до сада објављено 32 наслова од којих посебан значај имају преводи капиталних дела са енглеског, француског и италијанског језика (линк). Са проф. З. Стојановићем основао је и уређује ревију CRIMEN – часопис за кривичне науке коју издају Правни факултет УБ и Институт за упоредно право. Иницијатор је стварања и први председник Криминолошке секције Српског удружења за кривично правну теорију и праксу, првог удружења криминолога у Републици међу чијим страним („почасним“) члановима се налази и неколико најутицајнијих криминолога у свету данас. Задаци Секције су да поспеши развој криминологије и сродних научних дисциплина, као и да побољша квалитет истраживања и помогне у подизању научног и истраживачког подмладка у овој области. У ту сврху се, уз остале активности, сваке друге године расписује Наградни темат за младе криминологе на коме учествују кандидати из целе Републике.

Рођен новембра 1952. у Ужицу. Гимназију завршио у Чачку. На Правни факултет Универзитета у Београду (УБ) уписао се 1971. и дипломирао септембра 1975. са просечном оценом 9.91. На истом факултету магистрирао је 1979. (са тезом: Отворене установе као израз модерних тенденција у извршењу казне лишења слободе), а докторирао 1985. (дисертација: Савремено стање криминалне политике у Југославији).

На Правном факултету УБ запослен је од марта 1977. као асистент – приправник на предмету Криминологија са пенологијом, за доцента изабран 1987, ванредни професор постао је 1993, а у звање редовног професора изабран је октобра 1998. На матичном факултету и на низу других високошколских установа у земљи и иностранству учествовао је и у извођењу наставе на више предмета: поред Криминологије са пенологијом и из Права извршења кривичних санкција, Криминалне политике, Социологије криминалитета, Кривичног и Међународног кривичног права и Социологије. На факултетима Универзитету у Београду предавао је и на Технолошко металуршком, Филозофском и Факултету политичких наука. Од оснивања Мастер академских студија Тероризам, организовани криминалитет и безбедност на УБ држи курс Организовани криминалитет.

Пријава тема мастер радова

Испит из Метода на докторским студијама

Криминологија

• Наставни програм и литература
• Оријентациони списак тема за семинарске радове
• Испитна питања

Право извршења кривичних санкција

• Наставни програм и литература
• Оријентациони списак тема за семинарске радове
• Испитна питања

Организовани криминалитет

• Оријентациони списак тема мастер радова

Секција за криминологију СЦС

• Пословник о раду
• Етички кодекс
• Приступница
• Application for Honorary Members
• Сајт Секције за криминологију

Линк за књиге из библиотеке „Crimen“