Др Оливера Вучић је аутор преко шездесет научних и стручних радова из области уставног права. Најважнији међу њима, монографије и чланци су:

• Уставна природа и положај Председништва СФРЈ, (391+31 стр.), Београд 1982, (магистарски рад);
• Аустријско уставно судство – чувар федерације и устава, (302+17 стр.), Београд 1995, (докторска дисертација);
• „Одговорност Председништва СФРЈ у друштвено-политичком и уставном систему Југославије“;
• „О природи и врстама аката шефа државе у југословенском уставном систему“;
• „Constitutional Protection and Guarantee of Rights and Freedoms“;
• „Прилог питању заступљености република и аутономних покрајина у организацији федерације“;
• „Методи одлучивања у федерацији“;
• „Монархов отпор законодавној радњи у српским уставима“;
• „О ревизионом систему новога устава“;
• „О вету поглавара српске државе“;
• „Изборни систем по видовданском Уставу од 1921. и септембарском од 1931. године“;
• „Слободан Јовановић о изборном реду“;
• „Како су доношени српски устави“;
• „Успостављање равноправности бирачког права“;
• „Parliamentary government in Serbia renewed“;
• „Право покретања уставног спора за контролу уставности нормативних аката“

Др Оливера Вучић је аутор и већег броја коментара одлука уставних судова, приказа књига, осврта и хроника.

Рођена је 25. јуна 1953. године у Београду. Матурирала је 1972. године као ученик генерације у Петој београдској гимназији. На Правни факултет у Београду уписала се 1972, а дипломирала 1976. године с просечном оценом 9,52. Све четири године студија добијала је награде Универзитета у Београду за одличан успех. На уставноправно-политички смер последипломских студија Правног факултета Универзитета у Београду уписала се 1976. године. У октобру 1977. године изабрана је за асистента приправника за предмет Уставно право на Правном факултету Универзитета у Београду; у јулу 1982. године с одликом је одбранила магистарски рад, а у октобру 1983. године изабрана је за асистента за предмет Уставно право. Докторску дисертацију Аустријско уставно судство – чувар федерације и устава одбранила је са одликом 1995. године. У звање доцента за предмет Уставно право изабрана је октобра 1995. године, а реизабрана октобра 2000. године.

У циљу стручног усавршавања боравила је по основу страних стипендија и добијених студијских боравака у иностранству на правним факултетима у Познању, Кракову и Варшави (Пољска) – 1978; у Институту за друштвене студије у Хагу (Холандија) – 1983; у Гетеовом институту за учење страних језика у Гетингену (СР Немачка) – 1984; у Институту за казнено и управно право у Бечу (Аустрија) –1985. и на Правном факултету Универзитета у Отави (Канада) 1988. године.

Поред редовне наставно-педагошке активности на Правном факултету у Београду више мандата била је секретар Удружења за уставно право СР Србије, а потом члан Председништва истог Удружења, члан Председништва Београдске секције Удружења за политичке науке СР Србије, секретар Југословенског удружења за уставно право – ЈУУП-а и члан уређивачког одбора „Мале библиотеке“ овога Удружења и члан Југословенског удружења за политичке науке.

Учествовала је у раду низа научних скупова, саветовања и семинара са рефератом или писменим саопштењем, као и на два светска конгреса Међународног удружења за уставно право у Паризу (Француска) и Токију (Јапан) у својству националног референта.