Објавио већи број научних и стручних радова, од којих су најзначајнији новији:

• Својина у транзицији, (монографија), Београд, 1988.
• Распад СФРЈ – правне последице, (коауторски), Београд, 1995.
• „Право на мирно уживање имовинем облици његовог угрожавања и могућност поновног успостављања у југословенском праву“, у Право људских права – нове теме, Београд, 1995.
• „Основи грађанског права“, у Специјалистичке последипломске студије за кадрове Републичке управе јавних прихода, књига III, ур. Д. Хибер, Београд, 1994, стр. 80-146 (2. изд. 1994, 3. изд. 1995).
• „О појму отказа уговора са трајним извршењем“, Правни живот, стр. 3-4/1995, стр. 51-73.
• Заблуда при закључењу уговора, (докторска дисертација), Београд, 1991.
• „Заштита права својине“, у Тржишне институције и улога државе у привреди у транзицији, ред. Д. Цвјетичанин, Економски институт, Београд, 1993.
• „Заштита уговора“, у оквиру истог пројекта односно публикације.
• „Приватизација: моћ државе и улога права“, Социологија, бр. 1/1993, стр. 39-52.
• „Концепт и правни модел денационализације“, Правни живот, бр. 9-10/1994, стр. 817-833.
• „За нов модел режима коришћења грађевинског земљишта – етатизација или приватизација и денационализација грађевинског земљишта“, Правни живот, бр. 7-8/1995, стр. 177-189.
• „Ортачко друштво“, Привреда и право, 3-6/1995, стр. 214-223.
• „Јавно информисање и својина“, Правни живот, бр. 10/1995, стр. 65-79.
• „Произвођачка одговорност по директиви Савета ЕЕЗ о одговорности произвођача робе са недостатком“, Привреда и право, бр. 5-8/1996, стр. 674-680.
• „Злоупотреба процесних овлашћења у поступцима у вези приватизације“, у Злоупотреба права, Ниш, 1996, стр. 321 и даље.

Рођен 1952. године у Београду. Дипломирао 1975. године, као студент генерације, магистрирао и докторирао на Правном факултету у Београду. Последипломске студије Упоредног права завршио и на Међународном факултету за упоредно право у Стразбуру 1982. године. Боравио на студијском боравку у Паризу, Универзитет Париз I (Pantehone-Sorbonne) 1986-1987. године.

Од 1976. до 1981. године радио на Правном Факултету у Новом Саду, као асистент-приправник на предмету Грађанско право – Општи део и Стварно право. Године 1981. изабран за асистента за предмет Увод у грађанско право и Стварно право на а Правном факултету у Београду, 1992. године у звање доцента, а 1998. године у звање ванредног професора, на истом предмету.

Од 1998. године, када је након доношења Закона о универзитету добио отказ, радио као правни консултант, највише ван Србије, у области телекомуникација.

Као истраживач у трећинском радном односу радио у Економском институту у Београду, а као консултант за интернационалну компанију Deloitte & Touche.

Од октобра 2000 г. поново ванредни професор на Правном факултету.

Од 1983. до 1987. године био генерални секретар Савеза удружења правника Југославије. Од 1987. године члан редакције часописа „Анали Правног факултета у Београду“.

Два пута биран за посланика у Народној скупштини Републике Србије. Редактор једног броја нацрта закона у области грађанског и трговинског права.