Povodom stogodišnjice ujedinjenja južnoslovenskih naroda i formiranja njihove zajedničke države, na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu održana je, 26. i 27. novembra 2018. godine, konferencija „Sto godina od ujedinjenja – formiranje države i prava“
Konferenciju je otvorio dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu prof. dr Zoran Mirković, ujedno i kopredsednik organizacionog odbora ove konferencije, ukazujući na to da su u njenoj pripremi postavljanje dve osnovne hipoteze. Prva, da je pravni poredak koji je stvaran posle ujedinjenja bio u skladu sa standardima vremena, usaglašen sa savremenim evropskim zakonodavstvima tog vremena, da za njima nije zaostajao. Druga, da je unifikacija prava, „pravno ujedinjenje“ bilo uspešnije od političkog, tj. da je na pravnom planu nova država bila uspešnija nego na političkom. Učesnike konferencije je pozdravio akademik Vladimir S. Kostić, predsednik SANU, ukazujući na to da rasvetljavanje prošlosti pomaže pri osmišljavanju budućnosti.
Navedene hipoteze testirane su iz različitih uglova – iz aspekata različitih oblasti prava. Na prvom panelu su izloženi referati kojima je uspostavljen okvir unutra koga su učesnici konferencije testirali navedene hipoteze. Akademik Ljubodrag Dimić, koji je izložio referat pripremljen zajedno sa prof. dr Mirom Radojević, dopisnim članom SANU, razjasnio je istorijski kontekst ujedinjenja, procese koji su doveli do njega i ukazao na svojevrsnu haotičnost tog vremena, u kome su političke odluke diktirale dnevne promene na frontovima. Prof. dr Bojan Milisavljević je detaljno istražio međunarodnopravni aspekt ujedinjenja i to dva njegova elementa: međunarodne odnose, u kojima se beleže tektonske promene, i Parisku mirovnu konferenciju, čijim je rezultatima pravno okončan Veliki rat. Prof. dr Miloš Zdravković je iz pravnoteorijskog ugla razmatrao proces formiranja države bez konsenzusa onih koji žive u njoj, pa je ukazao na to da je takav nedostatak konsenzusa doveo do svojevrsne „pravne patologije“.
Započinjući, svojim izlaganjem o ustavnom identitetu nove države, drugi panel, prof. dr Tanasije Marinković se nadovezao na nalaz o nedostatku konsenzusa u ustavotvornom procesu. Dok su politički proglasi pre ujedinjenja, poput Krfske deklaracije, težili ka konsenzusu, otelotvorenom u kvalifikovanoj većini potrebnoj za donošene ustava, Vidovdanski ustav je usvojen (malom) apsolutnom većinom. Manjkavost ustavotvornog procesa, nezavisno od toga u kojoj meri je on bio usaglašen sa evropskim ustavnopravnim dostignućima tog vremena, dovela je do hroničnog nezadovoljstva preglasanih. Prof. dr Goran Ilić je detaljno razmotrio uspostavljanje jedinstvene sudske vlasti u novoj državi, gde se već iz razlika u samim nazivima sudova može sagledati i razlika u tradiciji, što je svakako otežavalo ovaj uspešno izveden zadatak. Pored toga ukazao je i na osnove karakteristike novog krivičnog procesnog prava, koje je bilo u skladu sa savremenim rešenjima u ovoj materiji. Prof. dr Marko Davinić se bavio organizacijom i delovanjem upravnih sudova nove države, dakle sudova na kojima svako može da potraži zaštitu upravo od te države, i jasno je pokazao da je upravnopravni sistem koji je uspostavljen u novoj državi po svim svojim parametrima bio jedan od najmodernijih u Evropi.
Treći okrugli sto se bavio vojskom, crkvom i prosvetom. Dr Mile Bjelajac je u svom referatu na temu formiranja jedinstvenih oružanih snaga osvetlio, ne samo sled događaja koji su doveli do tog formiranja, neko i neke značajne dileme vezane za, današnjim rečnikom rečeno, civilnu kontrolu vojske. I pokazalo da su te dileme i sukob civilnog i vojnog vrha povodom nje uobičajeni za Evropu tog vremena. Doc. dr Dalibor Đukić i doc. dr Dušan Rakitić izložili su osnovne nalaze svog referata o državno-crkvenom pravu, pružajući informaciju da je u Arhivu Jugoslavije pronađen primerak Pravilnika o postupku pred šerijatskim sudovima (423 člana) donetog u međuratnom periodu (za koji se mislilo da je izgubljen), kao i prepiska u kojoj najbolji poznavaoci šerijatskog prava tog vremena u Francuskoj visoko ocenjuju njegov sadržaj. Akademik Ljubodrag Dimić je jasno je uočio razloge zbog kojih se toliko kasnilo u donošenju školskih zakona i zbog čega je jedinstveni nastavni program za osnovne škole donesen tek krajem tridesetih godina prošlog veka.
Drugi dan konferencije započeo je panelom posvećenom unifikaciji građanskog prava. Prof. dr Vladimir Pavić je jasno pokazao da je i u okviru Dvojne monarhije, u onim njenim pokrajinama koje su pripale novoj državi, postojala kolizija normi građanskog prava, zasnovana na dubokim kulturnim razlikama, koje su se ujedinjenjem samo uvećale. No, pokazalo se da to nije bio razlog disfunkcionalnosti nove države. Prof. dr Zoran Mirković je analizirao proces domaće unifikacije građanskog prava i to poređenjem postupaka i rezultata sa dve države koje su na razvalinama različitih carstva nastale posle Velikog rata: Poljske i Čehoslovačke. Pokazalo se da je u svim ovim zemljama složenost ovog posla bila prepreka unifikaciji, a ne bilo kakav politički razlog, ukoliko je postojao. Nasuprot tome, naglasio je prof. dr Vuk Radović, trgovačko pravo, za koje je kulturno nasleđe irelevantno, brzo je napredovalo. Doc. dr Nina Kršljanin je pažnju posvetila „suživotu“ dva nasleđena sistema registracije nepokretnosti: zemljišnoknjižnom i tapijskom, problemima koji su nastali iz tog suživota i načinima na koji su se ti problemi rešavali.
Poslednja dva referata bila su posvećena pravnoekonomskim temama. Prof. dr Dejan Popović je u svom referatu o unifikaciji poreskog sistema ukazao na svu složenost nasleđenog stanja, kao i na jasan prioritet unifikacije sistema posrednih poreza, kako bi se unutar nove države stvorilo jedinstveno tržište. Prof. dr Boris Begović je u svom izlaganju o uspostavljanju monetarne unije pokazao da je uspostavljanje dinara kao jedinstvene valute imalo iste efekte. Iz oba referata proizlazi da je u onim slučajevima u kojima je postojala ekonomska nužda unifikacije, ona ostvarena relativno brzo, uz primenu savremenih pravnih rešenja.
Zaključak konferencije jeste da je pravni poredak koji je stvaran posle ujedinjenja u najvećoj meri bio u skladu sa standardima vremena, tj. usaglašen sa savremenim evropskim zakonodavstvima. Nadalje, ocenjeno je da je unifikacija prava, „pravno ujedinjenje“ bilo uspešnije od političkog, tj. da je na pravnom planu nova država bila uspešnija nego na političkom.
Prerađeni i dopunjeni referati sa ove konferencije biće objavljeni u zborniku radova koji će biti objavljen u 2019. godini.
