U petak, 22. oktobra, na onlajn sastanku kluba Forvm Romanvm, predavanje „O novom prevodu Starog Zaveta“ održao je protojerej-stavrofor prof. dr Dragan Milin sa Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji je nedavno prvi preveo Stari Zavet sa starojevrejskog originala na srpski jezik. Prof. Milin započeo je priču o Mojsijevom zakonodavstvu, njegovog sadržini i odnosu sa klinopisnim zbornicima, koji su kod nas možda više proučavani sa pravne tačke gledišta. Podsetio je auditorijum da Biblija nije jedinstvena knjiga iz pera jednog autora, već zbornik knjiga različitih pisaca i iz različitih perioda. Govorio je o poteškoćama koje prosečan moderni čitalac ima sa vek i po starim Daničićevim prevodom i nekim izrazima koji su se u međuvremenu izobičajili iz upotrebe, napomenuvši i da se u biblijskim društvima smatra da je vek jednog prevoda 15-20 godina. U nekim aspektima, međutim, i novi prevod je sledio Daničićevom – poput sada već ustaljenih oblika ličnih imena ili svečanog načina pripovedanja sa imenicom pre prideva. Profesor Milin skrenuo je pažnju i na brojne dileme u pogledu prevođenja pojedinih reči, te na vredan savet prof. Erdeljana da se svaki tekst čita naglas kako bi se stekao bolji osećaj o njemu, kao i na nužnost da prevodilac bude sam radi stilske ujednačenosti prevoda. Rad na prevodu je trajao devet godina, ne samo zbog kompleksnosti teksta, već i zbog postojanja različitih redakcija i fragmenata teksta. Kao dileme pomenuo je i izbor između originalne i popularne verzije, tj. verodostojnosti originalu ili približavanja modernom čitaocu (te i stav da bi svaki narod trebalo da ima obe vrste prevoda Biblije), neprimerenost upotrebe neologizama i reči stranog porekla, te potrebu smišljanja novih, a razumljivih reči za pojmove koji ne postoje u savremenom srpskom jeziku. Posle predavanja razvila se i aktivna i zanimljiva diskusija.
