U petak, 5. novembra 2021. godine prof. dr Valentina Cvetković Đorđević održala je predavanje „Poslovodstvo bez naloga od rimskog prava do prava EU.“ Istakla je da je negotiorum gestio izvorno rimska ustanova, koja je kroz rimsko pravo dospela u kasnije evropske pravne sisteme, te da za nju postoji interesovanje i na nadnacionalnom nivou, u poduhvatu stvaranja evropskog građanskog zakonika. Provela nas je kroz fragmente iz dela rimskih pravnika, iz kojih se videlo da je ta ustanova nastala pre svega u interesu odsutnih lica, gde bi bilo nepravično da njihovi poslovi pretrpe štetu ako neko ko bi bio spreman da pomogne ne bi imao na raspolaganju pravna sredstva zaštite. Ipak, istakla je da u ovoj ustanovi postoje i suprotstavljene težnje: interes gospodara posla je u načelu da se niko ne meša u njegove poslove, ali mu to u nekim slučajevima (poput pomenute odsutnosti) postaje poželjno. Podsetila nas je da je poslovodstvo bez naloga dobilo svoj detaljniji teorijski oblik (pa i naziv pod kojim ga danas znamo) u XIX veku, u radovima pandektista, te istakla zanimljivu činjenicu kako je u rimskom pravu (barem po mišljenju većine autora) za poslovodstvo bez naloga prvo nastala pretorska tužba in factum concepta, pa je tek kasnije ušla i u civilno pravo. Naročitu pažnju je posvetila subjektivnom elementu poslovodstva bez naloga – volje poslovođe da dela u tuđem interesu (animus alieni negotia gerendi), čime se podvlači altruistički karakter ustanove. Govorila je o izgledu ove ustanove i u Srpskom građanskom zakoniku, te o razlikovanju između nužnog i korisnog poslovodstva. Od savremenih pravnih sistema, govorila je o našem Zakonu o obligacionim odnosima i nacrtu zakonika EU. Posle predavanja razvila se i zanimljiva i razgranata diskusija, koja je pokrila teme od nekih hipotetičkih slučajeva (šta ako je dobro gospodara posla pod hipotekom?), preko razlika u regulativi ove ustanove u Austrijskom i Srpskom građanskom zakoniku, do šireg pitanja altruizma u pravu.
