У петак, 19. новембра 2021. године гошћа клуба „Forvm Romanvm“ била је проф. др Леонора Невил (Leonora Neville) са Универзитета Висконсин-Медисон, са предавањем на тему “Byzantine Gender”. Истакла је теорију о биолошком разликовању мушкараца и жена која је водила порекло још од Галена, по којој су мушкарци природно „суви“ и „врели“ и рационалнији, са јачом самоконтролом, а жене „влажне“ и „хладне“, подложније емоцијама и нагонима. Међутим, природне предиспозиције су се могле променити, и типично мушке особине су сматране супериорним: у житијима светица се редовно описује како су јунакиње мужевне и надилазе слабости свог пола. Још један важан фактор били су архетипски модели, пре свега из Светог писма, али и античког света (Грчке и Рима), који су служили као узори за опонашање и поређење. Проф. Невил се нарочито фокусирала на етичко опонашање узора из антике, где је као занимљиво истакла разликовање етичких схватања између антике и средњег века. Тако је, рецимо, спартански краљ Агиселај из IV века п.н.е. и у XII. веку н.е. служио као пример софросине – самоконтроле и чедности – али значење овог појма се знатно променио током векова. Средњовековни ромејски писци често су користили конкретне приче и анегдоте из живота античких хероја да илуструју хришћанске врлине, тумачећи њихове поступке из другачијег угла, али уз срж истих вредности; нарочито често су коришћени Плутархови текстови. После предавања развила се и разграната дискусија на различите теме – од перцепција мушког и женског у емоцијама и понашању у ромејској култури, до непримерености назива „Византија“.
