Поводом обележавања 700. годишњице од крунисања краља Стефана Уроша Трећег – Стефана Дечанског, упркос његовом ослепљењу као наизглед непремостивој сметњи за обављање владарских дужности, Правни факултет Универзитета у Београду организовао је међународну конференцију „(Un)fit to rule: themes of acceptance and rejection of rulers throughout history“. Конференција је одржана од 26-28. октобра 2022. године.
Излагачи и публика су имали прилику да овом догађају приступе двојако: уживо, у конференцијској сали Правног факултета, или онлајн, путем Zoom платформе. Радни језик конференције био је енглески.
Конференцију су отворили емеритус проф. др Сима Аврамовић, председник организационог одбора конференције, проф. др Зоран Мирковић, декан Правног факултета, и проф. др Милена Полојац, шефица катедре за правну историју на Правном факултету Универзитета у Београду.
Учесници су сваког дана могли да испрате по три сесије, од којих се свака тицала једног феномена у оквиру шире теме владарске (не)способности, као и по два предавања уважених стручњака. Тако, првог дана су своја саопштења имали проф. емеритус др Џон Бејнс (John Baines) – „Contesting a “divine” king’s status: a perspective from ancient Egyptˮ и проф. др Атина Димопулу (Athina A. Dimopoulou) – „Eupatridae vs. Kakopatridae in Alcaeus’ poetry: pedigree and bodily (im)perfection in the power struggle in archaic Lesbos.ˮ
Другог дана су говорили проф. емеритус др Е. Вилијам Монтер (Е. William Monter) на тему „How women became fit to ruleˮ, као и проф. др Петер Шрајнер (Peter Schreiner) и проф. др Изабел Грим-Стаделман (Isabel Grimm-Stadelmann), са излагањем „Medicine in the service of political calculation in Byzantiumˮ.
Последњи дан конференције био је остављен за предавања проф. емерите др Калиопи Бурдаре (Kalliopi Bourdara) – „Crimen laesae majestatis: fit or unfit to rule?ˮ и проф. др Јоаниса Пападопулоса (Ioannis Papadopoulos) – „Biblical hermeneutics of disruption: The dissonance between political power and divine grace in the order of succession as a moral warning to rulers.ˮ
Теме које су излагачи обрадили тицале су се најразличитијих питања владарске власти, способности и легитимитета, те правних предуслова за вршење владарске функције. На пример: физички и психички недостаци као (дис)квалификативи владара, жене на власти, верске разлике и могућност престолонаслеђа, питање легитимизације власти и основних вредности (идеалног) владара…
У току девет сесија, своје радове је изложило 36 учесника из 14 држава, од којих је троје било са нашег факултета: проф. др Милош Станковић, доц. др Нина Кршљанин, као и Ђорђе Степић, МА.
