U okviru Opšteg seminara na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu je održan sastanak povodom knjige prof. dr Danila Vukovića „Pravna država i poredak u senci: pravo, institucije i društveni otpor u Srbiji”, koja se bavi pitanjem ostvarenja pravne države unutar Republike Srbije. Govornici su bili dr Katarina Golubović (komitet pravnika za ljudska prava YUKOM), doc. dr Miloš Jovanović (Demokratska stranka Srbije) i dr Vujo Ilić (Institut za filozofiju i društvenu teoriju).
Katarina Golubović se osvrnula na ulogu pravosuđa i generalno nezavisnog sudstva u konstituisanju vladavine prava u Srbiji, smatrajući da je uloga sudstva jedna od najznačajnijih u tom pogledu. Ona je istakla da sudovi u Srbiji ne tumače i ne primenjuju pravo na jednak način, odnosno nisu nepristrasni, pogotovo kada je reč o procesnim aspektima i sporovima između funkcionera i građana. To dovodi do opadanja poverenja u integritet pravosuđa, što je veliki problem. Miloš Jovanović je potom ukazao na nijansiranost i objektivnost same knjige Danila Vukovića, naglašavajući da se slaže sa tvrdnjom o neopravdanoj opštoj tendenciji da se stanje u državi vidi kao lošije nego što jeste. To se ogleda u relativno visokom stepenu pravne sigurnosti u Srbiji, koji se često zanemaruje. Osim toga, složio se i sa stavom da se pitanje vladavine prava ne može rešiti samo institucionalno. Postoje države sa pravosuđem koje je procesno-pravno mnogo zavisnije od našeg, iako uprkos tome ostvaruju vladavinu prava. Dok postoji partijska država, ne može postojati i pravna, a Jovanović smatra da se to može iskoreniti promenom izbornog sistema. Zatim je Vujo Ilić ukazao na interesantno pitanje pluralizma normativnih poredaka u Srbiji, kao i na značaj zaključaka iz knjige – da društvene strukture najviše utiču na (ne)poštovanje vladavine prava. Najčešće bogati i obrazovaniji sloj društva podržava navedenu ideju, dok siromašniji i neobrazovaniji manje. Na kraju se sam autor knjige obratio publici, naglašavajući da su dva najzanimljivija uvida upravo taj paralelizam poredaka, koji podrazumeva postojanje neformalnog sistema klijentelizma i korupcije koji veoma strukturisano funkcioniše, iako nije pravni, kao i to da se vladavina prava može ostvariti sa gotovo bilo kakvim institucionalnim poretkom. To ne znači da je kultura jedini relevantan faktor, ali jeste veoma važan. Uslov za pravnu državu je da postoji kredibilna pretnja prema vlasti, koja ne izvire iz zakona, već iz realne društvene snage i volje da se autoritarni vladari kazne i smene. Vuković je takođe istakao da je Srbija hibridni primer, gde postoji zaštita ljudskih prava u velikoj meri, ali ima svoje granice koje se omeđene pripadnošću društvenim strukturama.
Potom su usledila mnogobrojna pitanja publike, podstaknuta provokativnom temom rasprave, a mahom fokusirana na metode regulisanja iznetih problema.
