U petak, 5. maja 2023. godine, prof. dr Vuk Radović održao je predavanje „Stečaj kroz vekove“. Profesor je počeo od terminoloških pitanja, prikazujući istorijat različitih izraza – bankrotstvo, insolventnost, prinudno poravnanje, konkurs, do samog stečaja. Prešao je ukratko osnove iz starije istorije: klice stečajnog prava u starom veku – u rimskom pravu (venditio, distractio i cessio bonorum) te u srednjovekovnim italijanskim gradovima (kolevci trgovinskog prava). U novom veku prikazao je stečajne ustanove Španije, Francuske, Engleske i SAD. Kroz ove periode, naglašavao je ključne koncepte koji se postepeno pojavljuju, a važe i danas – koncept poštenog (savesnog) dužnika, koji zaslužuje privilegovani tretman u stečajnom postupku, a koji ima korene još u rimskom pravu; princip par conditio creditorum, nastanak isplatnih redova u srednjovekovnoj Italiji, izuzimanja životnog minimuma u pravu SAD… Fokus predavanja, ipak, bio je na razvoju srpskog stečajnog prava – od Zakona o stecišnom postupku iz 1861. godine, preko jugoslovenskog Stečajnog zakona iz 1929/30. godine, o čijem pisanju i sadržini se izrazio veoma pohvalnim rečima. Po mišljenju prof. Radovića, ne samo da su mnoga rešenja i terminologija ovog zakona uticale na naše današnje pravo, već su ga u mnogome i nadmašila, i ovo je zaista bilo zlatno doba stečajnog prava i u teoriji, i u praksi. U posleratnoj Jugoslaviji, Uredba o prestanku preduzeća i radnji iz 1953. godine bila je najlošiji propis iz ove materije, čija je glavna zasluga što je ipak očuvao stečaj kao institut u trenutku kad je postojao pritisak za njegovo ukidanje. Zakoni iz 1965, 1980, 1986. i 1989. godine imali su svojih prednosti i mana, ali glavni pomak se desio usvajanjem Zakona o stečajnom postupku iz 2004. godine, koji je vratio neke stare kvalitetne (poput isplatnih redova) i usvojio neke nove moderne institute (poput međunarodnog stečaja). Konačno, važeći Zakon o stečaju iz 2009. godine popravio je ekonomske mane stečaja po prethodnom – spor i skup postupak uz nizak procenat namirenja poverilaca. Posle predavanja razvila se i veoma duga i aktivna diskusija, kako na istorijske, tako i na pozitivnopravne teme.
