U okviru Opšteg seminara na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, o problemima sa lošim tretmanom životinja i potencijalnim pravnim rešenjima, govorili su: prof. dr Vanja Bajović, Nena Miloradović Bjelica (Prvo osnovno javno tužilaštvo) i Aleksandar Gavrić (Animal Rescue Serbia).
Upravnica Opšteg seminara, doc. dr Ivana Marković, otvorila je tribinu, iskazavši veliko zadovoljstvo što postoji prilika da se razgovara o tako važnoj a zapostavljenoj temi. Ona je kao neke od glavnih nedostataka aktuelne kaznenopravne prakse istakla mali broj osuda za krivično delo ubijanja i zlostavljanja životinja, izrazito blagu kaznenu politiku naših sudova u vezi sa ovim krivičnim delom, ali i srodnim prekršajima, naglašavajući da je problem sistemski i da ga na taj način treba i rešavati, uz neizostavni angažman države, a sa ciljem dobrobiti životinja.
Prof. Bajović istakla je da je ova tema važna za svakoga, jer sam podatak da država isplaćuje 25 miliona evra samo za naknade u slučaju ujeda pasa zavređuje pažnju čak i onih koji ne vole životinje. Nezavisno od toga, životinje su bića koja nesumnjivo poseduju osećanja i samim tim moraju biti tretirana drugačije od neživih stvari. Potom je ukazala na neke od problema koji su izraženi u kontekstu Srbije, kao što su činjenice da policija često odbija da podnese krivičnu prijavu u slučajevima zlostavljanja životinja, te da se suviše često ti slučajevi završavaju oportunitetom, a napuštanje životinja se zanemaruje, lokalna samouprava pokazuje slabo interesovanje za brigu o životinjama, kao i da su zatvorske kazne veoma retke. S druge strane, prof. Bajović je ponudila i potencijalna rešenja, kao što su insistiranje na odgovornom vlasništvu koje bi podrazumevalo obavezno čipovanje i kontrolu (što je zakonski propisano, ali se ne primenjuje), preciziranje nadležnosti organa i razlike između krivičnog dela i prekršaja, davanje širih ovlašćenja komunalnoj policiji, kao i jasnije zakonsko isticanje toga da životinje nisu stvari.
Zatim se tužiteljka Miloradović Bjelica nadovezala na iznete argumente rekavši da su zakoni relativno dobri, ali da je praksa u mnogo većem zaostatku. Tužilaštvo je preopterećeno brojem predmeta, a fali i obuka tužilaca u pogledu shvatanja izvršenja krivičnih dela o zlostavljanju životinja. Takođe, nedostatak materijalnih dokaza je čest problem. Potvrdila je i statistički mali stepen osuđenosti, pogotovo u pogledu izrečenih kazni zatvora i dodala da su uslovne osude najčešće u ovoj oblasti, kao i da se teško saznaje za izvršenje ovih krivičnih dela. Potom je dala primere stvarnih i potresnih događaja koji potvrđuju prethodno rečeno i završila time da je neophodno povećati zaprećene kazne i povećati rokove zastarelosti.
Poslednji govornik je bio g. Gavrić, koji je došao sa svojim spašenim, sada za spasiteljske . misije obučenim psom Badijem, kojeg je publika lično upoznala. Na samom početku je izrazio veliku radost što postoji nada i zainteresovanost za temu zaštite životinja. On je apelovao da se umesto termina „lutalice“ koristi termin „napuštene životinje“, koji ne bi imao negativnu konotaciju. Potom je istakao sa kojim problemima se u praksi suočava njegova organizacija Animal Rescue Serbia, istakavši, između ostalog, sve manji broj volontera. Naglasio je takođe da nedostatak pravne pomoći stvara poteškoće u praksi, ali i da se ljudi često uzdržavaju od prijavljivanja zlostavljanja – što bi trebalo da se što pre promeni.
Na kraju su usledila mnogobrojna pitanja publike, podstaknuta bolnom temom rasprave, a mahom fokusirana na metode regulisanja iznetih problema. Slušaoci Opšteg seminara su bili jednoglasni u pogledu toga da treba što češće organizovati ovakve tribine koje bi se bavile analizom brojnih problema koji postoje u vezi sa pravnom zaštitom životinja.
