Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 15. i 16. juna 2023. godine održana je konferencija Savremeni problemi pravnog sistema Srbije, na kojem su izloženi radovi pripremljeni u okviru istoimenog strateškog projekta našeg fakulteta. Na konferenciji je održano devet panela, na kojima je predstavljeno ukupno 38 referata.
Konferenciju su otvorili prof. dr Zoran Mirković, dekan Pravnog fakulteta, prof. dr Ivana Krstić, upravnica Instituta za pravne i društvene nauke i doc. dr Nina Kršljanin, prodekanka za nauku, koji su pozdravili sve prisutne, naglasili da je ovo prva konferencija sa temom Savremeni problemi pravnog sistema Srbije i svima poželeli srećan rad.
Nakon uvodnih reči, otpočeo je prvi, istorijski panel. Moderatorka je bila doc. dr Nina Kršljanin, a učesnici asistentkinja Una Divac, koja je predstavila svoje istraživanje na temu „Koreni potčinjenog položaja žene u Srbiji“ (koautorski rad sa prof. dr Vojislavom Stanimirovićem), prof. dr Valentina Cvetković Đorđević sa radom „Ius certum–kodifikacija kao osnovna reforma privatno-pravnog poretka“ i doc. dr Dušan Rakitić, sa radom „O poreklu obaveznog blagoslova za izbor profesora bogoslovskih fakulteta-nacionalni i uporedni plan“.
Drugi, međunarodnopravni panel, vodila je prof. dr Maja Lukić Radović, u ulozi moderatora i jednog od panelista. Pored nje, koja je predstavila rad na temu „Prethodni postupak i vrhovni autoritet Suda Evropske unije u odnosu na pravo EU i pojedinačne akte njenih tela“, svoja istraživanja su predstavili prof. dr Branko Rakić („The Position of Women and Persons with Disabilities in Abrahamic Religions“), prof. dr Aleksandar Gajić („Priroda i status specijalizovanog tužilaštva Kosova: projekat Evropske unije sproveden po “propisima Kosova”), prof. dr Bojana Čučković („O (ne)mogućnosti neposredne primene međunarodnog prava u pravnom sistemu Republike Srbije“) i asistentkinja Marija Vlajković, sa radom na temu „The importance of Reshaping the European Identity for the European Integration Process of Serbia“. Nakon izlaganja usledila je diskusija.
Moderator trećeg, javnopravnog panela, bio je prof. dr Dobrosav Milovanović, zamenik upravnice Instituta za pravne i društvene nauke, a panelisti doc. dr Miloš Zdravković sa radom na temu „Problem izborne kulture u Srbiji“, kao i asistenti našeg fakulteta Bojana Todorović (Međunarodna investiciona arbitraža kao vid međunarodne sudske kontrole upravne aktivnosti“), Valerija Dabetić (čiji rad „New constitutional amendments in the field of judiciary in Serbia-a step towards Europe” je predstavila Marija Vlajković), Aleksa Nikolić („Teze i antiteze ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa“) i Mila Đorđević (“Accessibility of cities to women with disabilities from the social sustainability perspective: the case of Serbia“), nakon čega se prešlo na diskusiju.
Doc. dr Natalija Lukić je rukovodila četvrtim, krivičnim panelom, a ujedno je bila i jedan od panelista, sa radom na temu „O povezanosti alkohola i ubistava u uzorku osuđenih u Beogradu“ koji je napisala koautorski sa prof. dr Đorđem Ignjatovićem. Pored nje, učesnici ovog panela su bili i prof. dr Đorđe Ignjatović sa istraživanjem na temu „Zelena kriminologija i zaštita životne sredine“, prof. dr Goran Ilić sa radom na temu „O nepristrasnosti suda u krivičnom postupku“ i Jovana Banović sa radom na temu „Kaznenopravna dimenzija poslovne tajne u svetlu novog Zakona o zaštiti poslovne tajne“.
Nakon razgovora o temama o kojima je bilo reči na četvrtom panelu, asistentkinja Marija Vlajković je otvorila peti, poslednji panel prvog dana konferencije, na kome su svoja istraživanja predstavile nastavnice stranih jezika Pravnog fakulteta i to Silvana Popović („The Flipped Classroom: Promoting Active Learning in Teaching Legal English“), dr Katarina Radojković Ilić („Interkulturnost i obrazovna jezička obrazovna politika Evropske unije u Srbiji“) i mr Danka Stojaković. („Interkulturne kompetencije u nastavi stranog jezika pravne struke“). Nakon diskusije završen je prvi dan konferencije.
Drugi dan konferencije otvorila je prof. dr Ivana Krstić , pozdravila prisutne i dala reč prof. dr Milošu Živkoviću, koji je bio moderator šestog i sedmog građanskopravnog panela. Na šestom panelu učestvovali su asistent Stefan Jovanović, koji je predstavio rad prof. dr Aleksandra Jakšića „Dejstvo pojedinačnih pravnih akata i unutrašnja harmonija odlučivanja“, prof. dr Vladimir Pavić sa radom „Ugovor o komisionu-neka otvorena pitanja“, koji je napisao koautorski sa prof. dr Milošem Živkovićem, kao i docenti dr Milena Đorđević sa radom „Rešavanje sporova iz ugovora o građenju“ i dr Branka Babović Vuksanović sa radom „Revizija protiv presude u parničnom postupku“.
Na početku sedmog panela, prof. dr Miloš Stanković je predstavio rad nedavno preminulog profesora našeg fakulteta, prof. dr Slobodana Panova „Pravosuđe: neki primeri dilema današnjih“, nakon čega su o svojim istaživanjima govorili prof. dr Nikola Bodiroga („Novi izvršni postupak“), prof. dr Mirjana Radović („ Kritička analiza pravila o identifikaciji akcionara u srpskom Zakonu o privrednim društvima“) i prof. dr Marko Đurđević („Indirektni i prikriveni darovi“).
Posle diskusije, otpočeo je još jedan građanskopravni panel kojim je moderirao prof. dr Vuk Radović, a na njemu su učestvovali prof. dr Nenad Tešić, sa radom „O protivpravnosti cesije u blokadi- Prilog teoriji o postojanju zabranjenih ugovora koje ne prati sankcija ništavosti“, prof. dr Svetislav Janković sa radom „(Ne)izvesnost cene putne karte u vazdušnom ssaobraćaju“, asistenti Ivana Barać („Surogat materinstvo- Mehanizam biomedicine u borbi protiv infertiliteta“) i Stefan Jovanović („Sadašnjost i budućnost instituta aktorske kaucije u srpskom međunarodnom privatnom pravu“), kao i Stefan Petrović sa radom „Zakonska ograničenja intelektualnog domašaja sudije“. Nakon izlaganja usledila je diskusija.
Na poslednjem, pravnoekonomskom panelu, moderator i jedan od izlagača bio je prof. dr Svetislav Kostić, sa radom na temu „Ustavna obaveza istovetnog poreskog tretmana braka, vanbračne zajednice i istopolnih zajednica u Republici Srbiji“. Pored njega svoje radove predstavili su dr Dejan Popović, profesor emeritus ((„The (Un)certain Future of Tax Sparing Credit in International Tax Treaty Law“, koji je napisao sa prof. dr Gordanom Ilić Popov), prof. dr Aleksandra Jovanović („Prilog analizi održivog korporativnog upravljanja u kontekstu vremenskog horizonta odlučivanja“), prof. dr Gordana Ilić Popov („Proaktivan pristup prema zaposlenima društveno odgovorne kompanije i poreska politika u Republici Srbiji“), prof. dr Tatjana Jovanić („Privatni i državni mehanizmi kontrole primene kodeksa dobre poslovne prakse“) i docent dr Nikola Ilić („Nenajavljeni uviđaj i (ne)srazmera između ovlašćenja i obaveza Komisije za zaštitu konkurencije“), nakon čega je konferenciju zatvorila profesorka Ivana Krstić, zahvalivši se svim panelistima i publici.
Kao što je već naglašeno, nakon svakog panela usledila je diskusija na kojoj su učesnici iznosili svoje stavove o izazovima koji postoje u Srbiji kako u pogledu normiranja, tako i implementacije normi.
Učesnici su zaključili sledeće:
– Brzina kojom se donose i menjaju zakoni ne ostavlja mnogo prostora za diskusiju i promišljanje najboljih rešenja u oblastima koje se normiraju. Veliki izazov predstavlja prenormiranost i česta međusobna neusaglašenost zakona. Primetno je da se često preuzimaju rešenja iz prava EU koja nisu direktno primenjiva na Srbiju, što zahteva brižljivo promišljanje svakog rešenja i razloge zbog kojih su oni uneti u pravo EU (često je to očuvanje jedinstva i zaštita interesa EU). S druge strane, ima i zakona koji dugo nisu menjani i čija rešenja ne odgovaraju današnjem kontekstu i koje treba jasnije regulisati;
– Kad god se reguliše neka nova oblast prava, uvek za kratko vreme dođe i do povećanja broja sporova u toj oblasti, što uvek treba imati u vidu i iznaći načine da se boljim i preciznijim normama njihov broj izbegne, a sve u cilju smanjenja opterećenja sudova i veće predvidljivosti i pravne sigurnosti. Krajnji cilj uvek mora biti funkcionisanje celokupnog pravosudnog sistema koji može biti ostvaren jedino sistematskim pristupom i analizom kako izmene u jednoj oblasti mogu uticati na drugu oblast prava, ili na same sudove;
– Jedan od velikih problema predstavlja izmena i donošenje zakona samo da bi se odgovorilo zahtevima integracije zemlje, dok nema istinske, sadržinske promene i istinskog poštovanja evropskih temelja i vrednosti;
– Zakoni nisu dovoljni za promenu društvenog konteksta i narativa, a naročito i dalje veoma prisutne patrijarhalne matrice, što zahteva da država odgovari svojim pozitivnim obavezama i radi na njihovoj promeni uz pomoć obrazovanja i medija. Ovo zahteva i institucionalne promene, posebno jačanje pravne i političke kulture, ali i veće učešće civilnog društva i njihovo partnerstvo sa državnim institucijama;
– U mnogim oblastima prava postoji politizacija, dok je profesionalizacija zanemarena, i to predstavlja veliki problem i izazov, posebno za izvršnu vlast. Zbog ovoga postoji pad poverenja u državne institucije;
– Sudstvo se naročito suočava sa izazovima koji zahtevaju opsežne izmene u pogledu pravničkog obrazovanja, ali i kontinuirane edukacije sudija koji još uvek nedovoljno znanju i primenjuju međunarodno pravo. Iako ima pomaga u broju presuda u kojem se domaći sudovi pozivaju na praksu Evropskog suda za ljudska prava, česti su primeri u kojima ta praks anije adekvatno primenjena. Takođe, potrebno je izmeniti proces izbora sudija, ali i raditi na podizanju kvaliteta i efikasnosti sudstva. Ponekad to zahteva minimalno promišljanje izmene prakse radi unapređenja efikasnosti sudova, kao što je izbalansiraniji broj sudija Vrhovnog kasacionog suda koji sude u krivičnoj i građanskoj materiji. Učesnici su posebno naglasili da se mora promeniti kultura nekomentarisanja konačnih sudskih odluka, koje moraju biti podložne kritici javnosti. Takođe, građani moraju imati pristup presudama, što je važno sa stanovišta transparentnosti rada sudova, ali i pristupa sudu;
– Kvalitet sudstva zavisi i od kvaliteta advokata, na čijoj specijalizaciji, profesionalizaciji i daljem obrazovanju treba raditi, posebno u pogledu disciplina koje nisu bile zastupljene, ili su manje zastupljene na pravnim fakultetima. jedna od predloga koji se čuo na konferenciji jeste i da je neophodno uvesti materiju ljudskih prava u pravosudni ispit;
– Mora postojati veće garantovanje nezavisnosti sudstva i dodatno smanjenje uticaja na Državno veće tužilaca i Visoki savet sudstva. Podela vlasti mora biti očuvana, pa i ustavni amandmani moraju biti dodatno ojačani garancijama da neće biti političkog uticaja na izbor sudija i tužilaca i na njihov rad;
– Treba jačati alternativne vidove rešavanja sporova, ne samo zbog rasterećenja sudova, već i zato što neki od njih pružaju veću neutralnost, efikasnost i specijalizaciju;
– Da bi se određene izmene u društvu zagovarale, potrebno je da postoje zvanični statistički podaci, koji bi omogućili evaluaciju određene oblasti, a koji treba da budu razvrstani po određenim kriterijumima;
– U Srbiji postoji niska ekološka svest, visok stepen tolerancije na nasilje i niska politička i bezbednosna kultura koja može biti adresirana jačanjem institucionalnog okvira, povećanjem odgovornosti i obrazovanjem;
– Rodna dimenzija treba da bude integrisana u sve oblasti prava, a iako ima pomaka u ovoj oblasti, pojedine oblasti su zanemarene, kao što je kretanje u gradovima, koje je naročito otežano kada su u pitanju žene sa invaliditetom;
– Digitalizacija prava je naročito važno pitanje koje zahteva unapređenje veština, ali i svest o izazovima i rizicima koje nosi sa sobom;
– Uticaj kompanija na poštovanje i ostvarenje ljudskih prava, kao i povećenje socijalno odgovornog poslovanja, omogućavaju bolje poslovno okruženje i koheziju među zaposlenima, obezbeđuju veću konkurentnost na tržištu i bolju socijalnu klimu koja je neophodna društvu koje se suočava sa brojnim socijalnim problemima i izazovima;
– Na Pravnim fakultetima cilj treba da bude u povećanju znanja, veština i promeni svesti o pitanjima od značaja za pravni sistem, demokratiju, vladavinu prava i ljudska prava, kao i na jačanju njihovih kompetencija, posebno interkulturne kompetencije u nastavi stranog jezika struke.
