U okviru Opšteg seminara na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, 27. marta 2024. godine, o različitim aspektima života i dela Mihaila Konstantinovića, a povodom novih izdanja knjiga „Politika sporazuma, dnevničke beleške 1939 – 1941, Londonske beleške 1944 – 1945“ i „Baština Mihaila Konstantinovića“, govorili su: prof. dr Dragoljub Popović (bivši sudija Evropskog suda za ljudska prava i advokat), dr Boris Milisavljević (naučni savetnik Balkanološkog instituta SANU), prof. dr Jovica Trkulja (Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu) i doc. dr Nina Kršljanin (Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu).
Koupravnik Opšteg seminara, doc. dr Miloš Zdravković je otvorio tribinu iskazavši veliko zadovoljstvo što postoji prilika da se razgovara o tako interesantnoj ličnosti i istorijskom periodu, te potom predao reč govornicima.
Prvi govornik, prof. dr Dragoljub Popović, istakao je da Konstantinovićevi zapisi zahvataju postanak jugoslovenske države, kao i odnos prema državnom udaru i prema paktu sa Silama Osovine, u okviru čega Konstantinović temeljno beleži i tuđe stavove. On je dodao i da je Konstantinović bio protiv pakta i za odbranu zemlje, ali uz napomenu da samo legitimna vlada može da brani (protiv Simovićevog puča). Na kraju se osvrnuo na to da je sporno da li je Konstantinović podneo ostavku na mestu ministra. Popović smatra da jeste, ali da je na nagovor svojih prijatelja i Cvetkovića povukao ostavku.
Sledeći govornik, dr Boris Milisavljević, ukazao je na značaj Konstantinovićeve baštine, ističući posebno arhivsku građu kao izvor koji nas najviše približava verodostojnom prikazu prošlosti (iako je i ona opterećena emocijama, ideologijama i utiscima). Potom je naveo da “Politika sporazuma” obuhvata važna pitanja o federalizmu, odnosu različitih pravno-političkih tradicija. Milisavljević je na kraju ukazao na značajnu ulogu Slobodana Jovanovića.
Doc. dr Nina Kršljanin se osvrnula na problem sa izučavanjem istorije Jugoslavije na domaćim prostorima, rekavši da je to komplikovan proces, koji je opterećen ideološkim odnosom prema istoriji i na kome se postepeno radi. Ipak, dodala je da se, uprkos teškoći da se taj period istorije obradi na dovoljno adekvatan način, o njemu predaje na Pravnom fakultetu – kao što se i socijalističko pravo sve više obrađuje sa potrebnom ideološkom distancom. Na kraju je skrenula pažnju na aktuelni problem skorih i nadolazećih generacija dece i studenata, kojima nedostaje bazično poznavanje istorije.
Branka Dragosavac se, kao zamenica upravnice biblioteke Pravnog fakulteta i recenzent novoobjavljenih knjiga, zahvalila autorima što su joj ukazali takvu čast i poverenje. Ona je istakla da je Konstantinović bio upravnik fakultetske biblioteke u Subotici, kao i biblioteke Pravnog fakulteta u Beogradu. Potom je navela da je raduje generalni porast bibliografskih istraživanja, kao i to da je ispravljena nepravda iz 1947. godine kada je rečeno da Konstantinović nije dovoljno pisao, što demantuje broj navedenih bibliografskih jedinica.
Profesor Jovica Trkulja se, kao poslednji govornik, zahvalio svim učesnicima koji su doprineli pripremi knjiga „Politika sporazuma, dnevničke beleške 1939 – 1941, Londonske beleške 1944 – 1945“ i „Baština Mihaila Konstantinovića“. Kao urednik, priređivač i koautor, on je naglasio da to nije bio uzaludan trud. Potom je istakao da same knjige najbolje govore za sebe, te da on želi da ponudi samo nekoliko napomena. Prva od njih se odnosila na to da ova Konstantinovićeva dela zahvataju dramatično vreme i događaje. Druga je da su Londonske beleške pisane kao dnevnik u lične svrhe, bez pomisli da budu publikovane, uz molbu njegovom sinu da tako i bude. Međutim, sin je prekršio njegov zahtev, da beleške ne bi propale ili bile zloupotrebljene, jer su suviše značajne. Na kraju je rekao i da ove publikacije nude važne i neophodne dopune, komentare i tumačenja inače teško razumljive građe iz beležaka, koje obuhvataju mnoštvo imena i ličnosti čije je uloge teško razumeti bez konteksta. Uputio je i zahvalnost izdavačima knjige, naglasivši da je i to bio složen proces.
Na kraju je usledio deo tribine posvećen pitanjima i komentarima publike, koja je iskazala veliko interesovanje za temu.
