U okviru Opšteg seminara, 14. maja 2024. godine, na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, održana je diskusija na temu „Stanje prava pacijenata u Srbiji: Najčešće povrede i mehanizmi zaštite“. Diskusiju je moderirala redovna profesorka Marija Karanikić Mirić s Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a kao gost predavač učestvovala je Marina Mijatović, advokatica čiji je rad najviše usmeren na upravne, parnične i krivične postupke u oblasti medicinskog prava.
Profesorka Marija Karanikić Mirić otvorila je Seminar uvodnim izlaganjem o aktuelnom stanju prava pacijenata u Srbiji, s naročitim akcentom na zakonsku regulativu. Istakla je da je pravo pacijenata kompleksno područje koje zahteva pažljivu analizu kako bi se osigurala adekvatna zaštita njihovih prava, naglašavajući da je pacijent danas „partner u procesu lečenja“.
Advokatica Marina Mijatović je u svom izlaganju detaljno analizirala najčešće povrede prava pacijenata koje se javljaju u praksi. Posebno je istakla probleme vezane za pravo na informisanost pacijenata, pravo na privatnost i pravo na kvalitetnu zdravstvenu zaštitu. Advokatica je naglasila da su pacijenti često neinformisani o svojim pravima ili im je pristup informacijama otežan, što dovodi do povreda njihovih prava. Seminar je takođe obuhvatio pravni okvir koji se odnosi na prava pacijenata, posebno ističući mehanizam zaštite tih prava kako je predviđeno Zakonom o pravima pacijenata. Za pomoć u ostvarivanju i zaštiti svojih prava iz oblasti zdravstvne zaštite i zdravstvenog osiguranja, pacijent može da se obrati: savetniku za zaštitu prava pacijenata u lokalnoj samoupravi, Savetu za zdravlje, nadležnom inspekcijskom organu i direktoru zdravstvene ustanove. Međutim, istaknuto je da građani često nisu upoznati sa postojanjem ovih mehanizama, uključujući nedostatak informacija o njihovoj lokaciji i samom postupku zaštite.
U daljem toku Seminara, poseban naglasak stavljen je na problem informisanog pristanka, koji predstavlja bitan segment zaštite prava pacijenata. Diskusija je istakla da pacijenti često nisu dovoljno detaljno upoznati sa sadržajem i značajem tekstova koje potpisuju prilikom davanja pristanka za medicinske postupke ili lečenje. Ovaj nedostatak informisanosti može dovesti do situacija u kojima pacijenti nisu u potpunosti svesni mogućih posledica ili alternativa lečenju kojima pristaju. U tom kontekstu, istaknuta je važnost unapređenja prakse informisanja pacijenata, kako bi im se omogućilo da donesu odluke o svom zdravstvenom tretmanu. Predložene su različite mere, uključujući poboljšanje komunikacije između medicinskog osoblja i pacijenata, pružanje jasnih i razumljivih informacija o postupcima i rizicima, kao i osiguranje da pacijenti imaju dovoljno vremena i prostora da postave pitanja i razmisle o svojim opcijama pre donošenja odluka.
Sud časti Lekarske komore takođe je spomenut kao deo mehanizama zaštite pacijenata, ali se često nailazi na neuspešne postupke zbog zastarelosti u većini slučajeva. Ovo je istaknuto kao značajan izazov u ostvarivanju prava pacijenata i potreba za reformom u pristupu rešavanju ovih slučajeva. Poslednji segment diskusije bio je posvećen problemima u krivičnim i parničnim postupcima, posebno u vezi sa veštačenjima. Advokatica je istakla da se u praksi često javljaju izazovi kada veštaci prelaze granice svoje stručnosti i ulaze u područje pravne analize, naročito u vezi sa ocenom uzročnosti. Ova praksa naglašava potrebu za kontinuiranom edukacijom sudija u složenim medicinskim sporovima.
U diskusiji su učestvovali i studenti Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ali i predstavnici advokature, postavljajući pitanja i iznoseći svoje stavove o temi, doprinoseći raznovrsnim perspektivama i iskustvima. Mnogi od njih su podelili lične primere i iskustva iz prakse, dodajući dublji kontekst i razumevanje problema koji su obrađivani na Seminaru. Ovo je obogatilo diskusiju i omogućilo učesnicima da sagledaju različite aspekte problema prava pacijenata iz različitih uglova, što je doprinelo bogatijem i sveobuhvatnijem razumevanju teme.
Na kraju skoro dvočasovne diskusije, zaključeno je da je neophodno kontinuirano raditi na unapređenju pravnog okvira i podizanju svesti javnosti o pravima pacijenata. Takođe je istaknuto da je važno aktivno uključivanje advokature, zdravstvenih stručnjaka i državnih institucija u proces zaštite prava pacijenata kako bi se osigurala adekvatna zaštita i pravna podrška u slučaju povreda.
