Studije za inovaciju (specijalizaciju) znanja – „Usklađenost poslovanja“- Compliance – profesija budućnosti

Compliance – profesija budućnosti

Značaj usklađenosti poslovanja i doprinos Udruženja za usklađenost u poslovanju

„Compliance“ znači usklađenost, ali ne znači usklađenost svega sa svačim, pa je i uloga Compliance funkcije u kompanijama uvek omeđena određenim okvirom delovanja. Ako to nije slučaj, ovo bi bio prvi zadatak zaposlenog odgovornog za usklađenost poslovanja (Compliance officer) po preuzimanju dužnosti. Dakle, ovde bi značenje pojma Compliance, odnosno usklađenost, trebalo suziti. S druge strane, Compliance ne znači samo usklađenost poslovanja kompanije sa važećim zakonskim okvirom, već i poznavanje i poštovanje etičkih principa kojima se kompanija mora voditi u svom poslovanju, kako bi balans između želje za profitom i održivosti poslovanja doveo do poslovnog uspeha. Dakle, ovde je potrebno proširiti značenje ovog pojma.

Problem nastaje i kada se za englesku reč Compliance traži adekvatan prevod, pa je najtačnije i najprihvatljivije Compliance prevoditi kao Odgovorno ili časno poslovanje. Oba ova naziva sugerišu integritet i sistem vrednosti, odnosno etičnost u ponašanju, što su svakako obeležja funkcije usklađenosti poslovanja i ciljevi za koje se ona zalaže. Ovde dolazimo i do neupitne činjenice da se „komplajans“ ne može objasniti bez povezivanja sa dva srodna pojma: etikom i kulturom, gde bi etika bila sistem moralnih odrednica ili vrednosti, kultura predstavljala prihvaćen model ponašanja zasnovan na vrednostima, a usklađenost bila posledica ovakvog niza. Zbog toga nije dovoljno da kompanije i pojedinci posluju samo u skladu sa zakonom, već je potrebno da to poslovanje bude zasnovano na etičkim principima koji nikada ne mogu biti do kraja kodifikovani, iz više razloga. Osnovni je taj što je sistem vrednosti uvek promenjiva kategorija, koja kroz vreme menja svoj oblik. Takođe, ovo je razlog zašto se korporativna kultura u mnogim delima i naučnim radovima koji se bave korporativnim upravljanjem uzdigla do nivoa obavezne pretposatvke uspešnog poslovanja svake kompanije.

Polazeći od ovih pretpostavki, lako je zaključiti da su osnovni zadaci Compliance funkcije da zaštiti kompaniju od rizika neusklađenosti koji u sebi sadrži nezakonito poslovanje, ali i ono koje je suprotno etičkim principima. Bez ove vrste zaštite, koju Compliance funkcija, kao integralni deo sistema internih kontrola, pruža, kompaniji bi pretio gubitak poverenja klijenata, poslovnih partnera i regulatora, odnosno narušavanje reputacije i poslovnog rezultata. Compliance je korporativna funkcija, jedna od onih koje su ustanovljene da doprinesu ravnoteži između profita i održivog poslovanja. Ona podrazumeva niz pravila koja obavezuju sve zaposlene u kompaniji, sa ciljem da se poslovanje odnosno ponašanje menadžmenta i zaposlenih upodobi sa određenim standardima, pre svega u oblastima koje zbog svoje osetljivosti zahtevaju posebnu vidljivost i tretman. Reč je o standardima koji prate osnovnu delatnost kompanije, dovode do smanjenja rizika i povećanja poverenja klijenata i partnera.

Iako različit u svakoj kompaniji, pa i u kompanijama u istom sektoru poslovanja, koje prodaju iste proizvode i pružaju isti set usluga, osnovni principi koji su bitni za uspešno uspostavljanje i rad funkcije usklađenosti poslovanja u organizaciji su isti. Ovo važi i za regulatorne oblasti i teme kojima se Compliance bavi, a čiji broj stalno raste posebno kao posledica digitalizacije poslovanja i upotrebe novih tehnologija. S druge strane, postoje teme koje su jednako bitne i aktuelne u svim kompanijama u svim sektorima poslovanja, pa je deo komplajans aktivnosti definisan u programima usklađenosti poslovanja usmeren na sprečavanje netransparentnog poslovanja, korupcije, prevara, sukoba interesa, curenja podataka o ličnosti i onih koji to nisu, a jesu poslovna tajna, itd. Ove teme se mogu prepoznati i u najvećim skandalima nakon kojih se Compliance kao korporativna funkcija oblikovao u XX veku, gde je uspostavljen i više puta ponavljan sledeći redosled događaja– skandal, odgovor države, usklađenost poslovanja.

Možemo uočiti još jednu zakonomernost, a to je činjenica da su kompanije u prošlosti ulagale u Compliance, po pravilu, nakon velikih skandala, a ne preventivno, kako se skandali ne bi desili. U manjem broju su one kompanije koje su učile na tuđim greškama i delovale preventivno gledajući na sistem usklađenosti poslovanja kao na investiciju, koja će im se sigurno isplatiti.

Tako se u sistemu internih kontrola razvijala funkcija usklađenosti poslovanja, čija uloga jeste da podrži menadžment u osetljivim aspektima poslovnih odluka, a da zaposlene navede na ispravan način razmišljanja, putem obuka, savetovanja i kontrola.

Međutim, bez obzira na sredinu u kojoj rade, zahvaljujući činjenici da je Compliance funkcija relativno mlada i samim tim nepoznata većini, zaposleni na poslovima usklađenosti poslovanja su često prinuđeni da sami opravdaju svoju ulogu u sistemu, trošak njihovog postojanja ili dobronamernost njihovih saveta.

Odatle se rodila potreba da se ovi izolovani pojedinci povežu, da se njihov rad dodatno objasni, a njihova vrednost za kompanije i društvo u celini istakne. Delujući kao platforma za povezivanje Compliance zajednice, deljenje znanja i iskustva svojih članova, saradnika i partnera, Udruženje za usklađenost u poslovanju, koje je osnovano 2018. godine, širi krug ljudi, izvan same funkcije, koji se upoznaju sa misijom ove funkcije, kao i vrednostima koje su joj poverene na čuvanje.

Pored „tradicionalnih“ Compliance tema, svedoci smo stalnog dodavanja novih tema i oblasti na, već i ovako, dugačku listu koja je funkciji usklađenosti poslovanja stavljena u nadležnost. Zadatak Udruženja je da prati razvoj novih trendova u poslovanju, upotrebu novih tehnologija i novu regulativu, koja dobija na zamahu, a da onda na nove zadatke primeni osnovne principe usklađenosti poslovanja koji su jedini garant dobrog razumevanja i uspešne implementacije u organizaciji.

Stalno uvođenje novih tema, ali i sama priroda Compliance funkcije, determinišu edukaciju kao glavnu aktivnost profesionalaca u oblasti usklađenosti poslovanja. Ovde se misli na oba smera – edukaciju zaposlenih koji rade u komplajansu, ali i prenošenje znanja koja oni imaju drugima.

Međutim, svedoci smo nedostatka kvalitetne edukacije, dostupne velikom broju Compliance profesionlaca ili onima koji to žele da postanu, formalnih studijskih programa. Uočljiva je i razlika u razvoju Compliance funkcije u privatnom i javnom sektoru, iako su teme poput integriteta, etike ili korporativne kulture podjednako važne za pravna lica u oba sektora. Ova razlika sprečava razmenu iskustava i znanja, ne doprinosi ujednačavanju standarda i praksi, i lišava nas zajedničkog rada na usaglašavanju propisa u fazi harmonizacije sa najboljim praksama. Posmatrajući probleme na putu razvoja usklađenosti poslovanja kao izazove i sa odlučnom voljom da se odvažimo da svojim doprinosom promenimo stvari na bolje, Udruženje je u prethodnom periodu delovalo u više pravaca. Sa ponosom možemo da kažemo da smo u saradnji sa Pravnim fakultetom Univerziteta u Beogradu organizovali i sproveli program studija za inovaciju znanja „Usklađenost poslovanja“, koji je pohađalo više od 60 polaznika u periodu od 3 i po meseca, sa fondom od preko 60 časova i sa nekoliko desetina predavača iz prakse, fakultetskih profesora i predstavnika regulatornih tela. Ove godine smo dobili i prvo pominjanje funkcije usklađenosti poslovanja u zakonu koji se bavi pravnim licima sa većinskim državni vlasništvom, gde je na predlog Udruženja usvojena formulacija koja obezbeđuje formiranje ove funkcije kao posebne organizacione celine u okviru sistema internih kontrola. Na ovaj način otvaraju se nova radna mesta za profesionalce u ovoj oblasti.

Kontrola usklađenosti poslovanja kao profesija doživljava ekspanziju u poslednjoj deceniji. U Srbiji su trenutno otvorene desetine pozicija za komplajans profesionalce u bankama, energetskim, farmaceutskim i IT kompanijama. Iako razvoj komplajansa u Srbiji i dalje zaostaje za razvijenim zemljama, kao profesija doživljava ekspanziju prateći svetski trend, a razloga za to ima više – od prisustva velikog broja stranih kompanija sa razvijenim sistemima usklađenosti poslovanja, preko digitalizacije poslovanja i upotreba novih tehnologija, pa do razvoja regulatornog okvira koji pokušava da isprati dinamiku ove transformacije. Ono što je sigurno, usklađenost poslovanja predstavlja jednu od profesija budućnosti, koja se i dalje razvija i čije granice još uvek nisu omeđene, kako u teoriji, tako i u praksi.

Uloga zaposlenih na poslovima usklađenosti poslovanja je da pomognu kompanijama da njihovo poslovanje bude održivo i uspešno. Pre svega, poslovanje kompanije mora biti u skladu sa pravnim okvirom koji bi Compliance profesionalci trebalo da prepoznaju, razumeju i objasne, kao i da obezbede da interni procesi i procedure budu u skladu sa pravilima kojima je poslovanje kompanije regulisano. Moraju, međutim, i da „vide dalje“ od zakona i drugih propisa, da prepoznaju etičke principe i uspostave, razvijaju i promovišu sistem vrednosti koji će svakom pojedincu pomoći da sačuva svoj integritet, a time i integritet i reputaciju kompanije u kojoj radi. U praksi, spisak aktivnosti koje stručnjaci za usklađenosti poslovanja obavljaju je različit i zavisi od veličine kompanije, broja klijenata, kompleksnosti proizvoda i usluga koje nude, sektora poslovanja…, ali su uvek usmereni na pravovremeno prepoznavanje rizika koje poslovanje kompanije nosi i savetovanje najvišeg menadžmenta kako bi se prepoznati rizici eliminisali ili smanjili na prihvatljivu meru.

Napomena: tekst je zasnovan na uvodnom obraćanju Miloša Bogdanovića, predsednika Udruženja za usklađenost u poslovanju, povodom otvaranja godišnje konferencije Udruženja za usklađenost u poslovanju „Promena perspektive“, održane 3. novembra 2023. godine u hotelu Hyatt Regency u Beogradu, kao i intervjuu objavljenom na portalu Biznis.rs.

Arhive