Катедра за теорију, социологију и филозофију права

О катедри

Основне, мастер, докторске студије и специјалистичке студије

Катедра за теорију, социологију и филозофију организује наставу на предметима који представљају основни и неизоставни део правничког образовања. Настава организована на нивоу основних, мастер, докторских и специјалистичких студија изводи се у оквиру мањих студентских група, у оквиру којих се негују култура критичког мишљења, отвореног разговора о горућим правним, друштвеним и политичким питањима, динамичне размене идеја засноване на комуникацији између студената и наставника. Наставници преносе студентима фундаментална теоријска и филозофска знања у области права, политике и друштва, настоје да осветле везу између друштвене стварности и права, уче студенте да спознају утицај друштвених институција на стварање и примену права, да их упознају са актуелним теоријско-правним питањима, уче их да критички проматрају друштвене проблеме и подстичу их да самостално и методолошки засновано спроводе истраживања права, квантитативна и квалитативна истраживања друштвених појава које су за право значајне, и да научно и аналитички обрађују основне појмове правне, политичке и социјалне теорије и филозофије.

Научно-истраживачки рад

Наставници на предмету Увод у право и Филозофија прави основали су Српско удружење за правну и социјалну филозофију (IVRSerbia) у оквиру кога се организују многобројне научне расправе у области права, политичке и социјалне филозофије и теорије, остварује се међународна сарадња са научним институцијама и унапређује и развија интердисциплинарну делатност.

Као једна од активности, сваке године се организује Студентска конференција  из теорије и филозофије права, а најбољи радови се објављују у Часопису за правну, политичку и социјалну теорију Eudaimonia. Часопис излази два пута годишње, а други број је отворен за све прилоге. Активности конференције координирају студенти, а студенти чине и најзначајнији део редакције часописа.

У оквиру Удружења у сарадњи с Катедром делује и Београдска група за теорију права (Belgrade Legal Theory GroupBLTG), чија се целокупна делатност одвија на енглеском језику. Група организује предавања најеминентнијих стручњака у различитим областима правне, политичке и друштвене теорије и филозофије, критички коментари и расправе о новим књигама и чланцима објављеним у предметним областима. Чланови групе су тренутни и свршени студенти Правног факултета различитих професионалних опредељења, заинтересовани за теоријске и филозофске теме.

Наставници на предмету Основи социологије права основали су Центар за социолошко-правне студије како би пружили институционални оквир за научна (емпиријска) истраживања, развијали научни подмладак и регионално се повезали са другим универзитетским центрима. У оквиру Центра је до сада реализовано неколико квантитативних и квалитативних истраживања већег обима који су се бавили различитим аспектима правничке професије – судском независношћу, професионалним удруживањем судија, самосталношћу адвоката, професионалним преференцијама младих правника, друштвеном улогом тужилаца, положајем жена правника и друго. Под менторством предметних наставника, надарени студенти спровели су истраживања мањег обима, у оквиру којих су се непосредно упознали са различитим представницима правничких професија који су са својим млађим колегама поделили искуства и изазове из своје каријере.

Само једна од активности Центра је PhD Colloquium – семинар намењен студентима докторских студија који има за циљ да младим колегиницама и колегама пружи прилику да представе свој досадашњи истраживачки рад, да добију конструктивне коментаре и сугестије за унапређење своје докторске дисертације, као и да разменe идејe са другим докторандима. За учеснике семинара се одржавају посебна предавања на тему  обликовање докторске дисертације и процедура прегледа и оцене, праћење и мерење научних резултата, програми управљања референцама, значај мотивације и превазилажење прокрастинације, како објавити научни чланак итд.

Сви чланови Катедре у својим научним радовима, студијама и монографијама критички анализирају савремене теоријске, филозофске, социолошке и правне проблеме и активно прате упоредноправне трендове.

Чланови Катедре

Катедра за теорију, социологију и филозофију права Правног факултета Универзитета у Београду има једанаест чланова –три редовна професора, четири ванредна професора, једног доцента, једног асистента, једног сарадника у настави и једног демонстратора. Катедра за састанке, консултације, разговоре и облике наставе са мањим бројем студената користи семинар „Драгише Денковића“  који се налази у оквиру факултетске библиотеке.

Из историје

Од самог оснивања Правног факултета у Београду, филозофија права је заузимала значајно место у образовању будућих младих правника. На трагу пионира Јована Стерије Поповића (1806-1856) који је још у оквиру Лицеја држао предавања из предмета „Природно право“, његовог ученика Димитрија Матића (1821-1884) који је у својим изразито либералним филозофскоправним схватањима право поистовећивао са слободом, стварали су и други великани. Само неки од њих били су Живојин Перић (1868-1953) који је поштовање закона дефинисао као моралну дужност, Живан Спасојевић (1874-1938) који је истицао значај социолошке природе права и закона, Божидар С. Марковић (1903-2002) који је између осталог изучавао схватање правде и правичности, као и Тома Живановић (1884-1971) који је својим системом синтетичке правне филозофије направио амбициозан искорак у овој науци. Од значаја за развитак филозофије права, али и за утемељење социологије права имали су и Слободан Јовановић (1869-1958), Ђорђе Тасић (1892-1943), Јован Ђорђевић (1908-1989) и Радомир Д. Лукић (1914-1999).

Социологија права у модерном смислу почиње да се развија на универзитету, где је Правни факултет у Београду био главни протагониста социолошке мисли. Катедра за социологију постоји од 1935. године, а у афирмацији социологије као самосталне науке, која се у оквиру факултета до тада изучавала заједно са статистиком, водећу улогу имао је Слободан Јовановић. Као први професор београдског универзитета који је држао један курс из социологије (у периоду од 1922-1928), Јовановић је био и први који је истакао званичан предлог да социологија постане део факултетског наставног плана. Јовановићеве идеје је даље развијао његов сарадник Ђорђе Тасић, који је основао Друштво за правну филозофију и социологију (1935), а нешто касније је уредио и први српски социолошки зборник радова Социолошки преглед (1938). На трагу Тасићевих амбиција, његов најближи сарадник Радомир Лукић имао је неизмерну улогу у развијању српске социологије.

Одупирући се све јачим званичним политичким дефинисањима социологије као „буржоаске науке“, борио се за увођење социологије као обавезног предмета свих правних факултета у земљи. Био је оснивач и први председник Првог социолошког друштва. Због различитих друштвено-историјских околности које су биле уско повезане са политичко-економским приликама у земљи, редовна настава и уопште изучавање ових правних предмета није било континуирано. Предратно, ратно и послератно стање које се смењивало у оквиру граница наше земље које су биле исто тако променљиве, учинило је да се филозофска, теоријска и социолошка правна мисао једнако преображава. Као таква, она је увек проналазила свој пут, те данас није реликт прошлости, већ врло жива научна област. 

Литература:

  1. Љубица Кандић, Јелена Даниловић, Историја Правног факултета (1808-1905), Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 1997.
  2. Љубица Кандић, Историја Правног факултета у Београду (1905-1941), Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2002.
  3. Љубица Кандић, Историја Правног факултета у Београду (1941-1945), Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2005.
  4. Данило Баста, „Филозофскоправно наслеђе нашег факултета“ у Сто шездесет пет година Правног факултета Универзитета у Београду 1841-2006 (ур. Јовица Тркуља), Центар за пибликације Правног факултета Универзитета у Београду, Београд 2006.
  5. Милован М. Митровић, Данило С. Вуковић, Основи социологије права, Правног факултета Универзитета у Београду, Београд 2016.
  6. Слободан Јовановић (1869-1958), Српско социолошко друштво, приступљено 30.09.2021.
  7. Радомир Лукић (1914-1999), Српско социолошко друштво, приступљено 30.09.2021.

Предмети

Основне академске студије

Назив предмета (ЕСПБ2)СеместарСтатус1
Увод у право (12)IО
Основи социологије права (6)IIО
Аутономно право (2)VIИ
Право и правда (3)VIО
Политички систем (3)VО
Мањинска права (2)VIИ
Правна етика (2)VIИ
Родно право (2)VIИ
Увод у филозофију права (3)VIIО
Политичке и правне теорије (3)VIIIО
Писање правних аката приватног права (2)VIIВ
Писање правних аката јавног права (2)VIIВ
Правна информатика (2)VIIIВ
Технике тумачења права (2)VIIIВ

Мастер академске студије

Теоријско-правни подмодул

Назив предмета (ЕСПБ2)СеместарСтатус1
Теорија државе и права (20)IО
Морал и право (10)IIИ
Теорије о субјективним правима (10)IIИ

Социолошко-правни подмодул

Назив предмета (ЕСПБ2)СеместарСтатус1
Социологија права (20)IО
Правна култура (10)IIИ
Савремене политичке теорије (10)IIИ
Социолошки метод у примени права (10)IIИ

Филозофско-правни подмодул

Назив предмета (ЕСПБ2)СеместарСтатус1
Основни проблеми филозофије права (20)IО
Правно расуђивање (10)IИ
Српска филозофија права (10)IИ

Master in European Integration

Назив предмета (ЕСПБ2)СеместарСтатус1
Practical Skills (Research Methodology, English Terminology, Internet Skills) (3)IО
Introduction to the Political System of the EU (5)IО

Докторске академске студије

Назив предмета (ЕСПБ2)СеместарСтатус1
Meтoди нaучнoистрaживaчкoг рaдa и вeштине (10)IО
Основни проблеми филозофије права (10)IIО
Теорија државе и права (10)IIО
Социологија права (10)IIО
Филозофија људских права (10)IIIИ
Српска филозофија права (10)IIIИ
Савремене политичке теорије (10)IIIИ
Правна култура (10)IIIИ
Друштвене промене и право (10)IIIИ
Прaвo и мoрaл (10)IIIИ
Социолошка анализа правничке професије (10)IIIИ
Социолошки метод у примени права (10)IIIИ
Правно расуђивање (10)IIIИ
Правна херменеутика (10)IIIИ

1 О – општеобавезни предмет; С – обавезни предмет са смера; И – изборни предмет; Г – предмет са групе; ПВ – правна вештина; В – вештина; П – пракса.
2 Европски систем преноса и акумулације бодова.

Наставници и сарадници

Шеф катедре

Заменик шефа катедре

Секретар катедре

Редовни професори

Драгица Вујадиновић
др

Драгица Вујадиновић

редовни професор
Миодраг Јовановић
др

Миодраг Јовановић

редовни професор
Саша Бован
др

Саша Бован

редовни професор

Ванредни професори

Горан Дајовић
др

Горан Дајовић

ванредни професор
Мирјана Дреновак Ивановић
др

Мирјана Дреновак Ивановић

ванредни професор
Данило Вуковић
др

Данило Вуковић

ванредни професор
Бојан Спаић
др

Бојан Спаић

ванредни професор

Доценти

Асистенти

Сарадници у настави

Мила Ђорђевић

Мила Ђорђевић

сарадник у настави

Сарадници у настави ван радног односа

Сава Војновић

Сава Војновић

сарадник у настави ван радног односа

Професори емеритуси

Nothing found.

АНАЛИ

Vol. 69, бр. 3 (2021)

CRIMEN

Vol. XII Број 1 (2021)

НОВИ АРХИВ

Год. 1 Бр. 1 (2021)

ACTA DIURNA

Број 68-69 Август 2020/Април 2021

Архиве